Pretraga

Izložene grafike, crteži i kolaži, nastali proteklih godina, deo su ciklusa Psorijaza, posvećena Sioranu i Dečije sobe.

Kroz ove radove Mate Đorđević, ostaje u svom prepoznatljivom tematskom krugu i nastavlja kontinuirano da istražuje aspekte katastrofe i propasti. Autorovo interesovanje za deformaciju, kao estetiku ružnog i manifestaciju mentalne i duhovne degeneracije, vidljivo je u praznim i teskobnim prostorima beznađa kojima lutaju demonske utvare. Kao suludi kolekcionar izopačenosti rableovskog tipa, Đorđević u radovima dovodi situacije do tačke pucanja svega ljudskog. Kako sam navodi: "Moje slike, crteži... nekakava ekspertiza o nesreći." U njegovoj rukopisnoj ortografiji prepoznaje se duhovno srodstvo sa likovnom poetikom stradanja koja je u fokusu umetnosti Vladimira Veličkovića. Stvaralaštvo Nemanje Mate Đorđevića može se razumeti i kao materijalna aktuelizacija prigušenog; ogoljeni pogled na užas i uzaludnost ljudske egzistencije.

Nemanja Mate Đorđević (1983. Beograd) diplomirao je 2008. na Fakultetu likovnih umetnosti, klasa Gordana Nikolića. Izlagao je na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrade za crtež iz Fondacije Vladimir Veličković (2009), nagrade Akademije lepih umetnosti u Parizu (2012), nagrade za slikarstvo na 47. Zimskom salonu u Herceg Novom i nagrade Milan Konjović na izložbi Likovna jesen, Sombor (2014). Trenutno na jednogodišnjem boravku u studiju French Academy of Fine Arts, Paris.

Autor o samom izlaganju kaže sledeće:

 



“Na ovo izlaganje gledam kao na posmatranje sopstvenog dvojnika,koji se mimoilaze i dopunjuju…izložbu  pre svega u Grafičkom kolektivu,posmatram kao  posrnuli crtač iz muke ,ne iz narativa,ja crtežom njišem,svojim hendikepom, urezujem   i tetoviram o papir … no tehnički to je jedan širi opus radova na papiru izmedju 2011-2015, fakat je da,nažalost   još  od izložbe u Haosu 2010.godine., nisam imao upriličio za takvo izlaganje,no videćemo,  jedan lični cirkus...biće tu kolaža,grafika,crteža... ta vrsta materijala je zbog obima,  zahtevala poseban prostor,vidljiv i jasan a Grafički kolektiv je sa svojom tradicijom upravo to...i doista naposletku,taj crtež je mene i stvorio a ne ja njega...



U galeriji Ulusa je drugi tip avanture treba poredjati slike takodje iz raznih faza delanja u toj vrsti prostora...izložba u galeriji Zečević 2014.godine, je bila samo mali uvod i zadirkivanje samoga sebe, prosto ja to doživljavam kao jedno familijarno okupljanje tih mojih aktera sa slika...porodični skup-antiheroja!



Ta moja nazovi rad, treba da živi mimo mene, da se peni kao plesanj, lično ja volim kada se rad otkači i, živi neovisno od autora, kad sam putuje…ti moji manekeni sa slika su otpadni ljudi, tako da nije lepo kititi se njima, njima treba pažnja…i sl.”



 

Izložba u grafičkom kolektivu trajaće do 21.marta dok će vrata galerije Ulusa biti otvorena do 24.marta 2015.godine.