Pretraga

N*2



Ivana Milev i Petar Sibinović



Mobilizacija konstruktivnosti ugrađena je u retinu Ivane Milev. Raznolikost u materijalu njenih konstrukta gotovo je subverzija  zbog namernog  odustajanja od njihove čvrste organizacije. Razasuti na papiru, zidovima, podovima, ćoškovima, od slamčica, plastičnih kašičica, drški, olovaka hemijskih i grafitnih, Ivana „događanje strukture“ nastavlja „igrom strukture“ do razloma, prekidanja i konstrukata bez kraja. Ona se igra sa polaznom i namernom parcijlnosti pogleda kreirajući obilje refleksija,  ali i sasvim proizvoljnih asocijacija koje stvaraju nove nizove (struktura), bezkrajne vizuelne špekulacije. „To je možda zato što se u slikarstvu radi o istini i što se u istini radi o bezdanu[1]“.



Malo zgusnutiji od magle su crteži Petra Sibinovića. Melanholična tkiva opsena spojena sa dečijim crtežima u međusobnom mimetičkom odnosu tvore nesvakidašnju kolažnu strukturu. Na jednoj strani Petar prelepljuje, precrtava i uništava svoje stare crteža, na drugoj oni se pojavljuju modifikovani, oživljeni, sa novom, jačom energijom.



Prošlost je spašena, za budućnost se ne bi trebalo brinuti!



Jelena Spaić