Pretraga

Predstavljanje odabranih radova iz kolekcije Macura u Prodajnoj galeriji ,,Beograd” motivisano je potrebom da se reaktuelizuje pitanje značaja, uloge, metoda prezentacije i budućnosti privatnih zbirki koje poslednju deceniju  uspostavljaju komunikaciju sa širom publikom, a istraživačima i profesionalcima pružaju uvid u vredne, a neretko i jedinstvene primere umetničkih radova pojedinih umetnika, ali i određenih tematskih i programskih celina. Iako je hibridna i heterogena po karakteru, jezgro ove značajne internacionalne zbirke umetničkih dela  20. i 21. veka čine radovi umetnika i umetničkih grupa sa područja centralne i jugoistočne Evrope. Zbirka je orjentisana pre svega  ka istorijskim avangardnim pokretima između dva rata  (zenitizam, dadaizam, Beogardski nadrealizam, konstruktivizam) i neoavangardnim delovanjima evropskih umetnika tokom 50-ih i 60-ih, ali sadrži i radove drugih autora čija je umetnička aktivnost bila inovativna i prekretnička u svom vremenu. Na izložbi će između ostalih biti prikazani radovi koji su deo umetničke produkcije autora poput Ljubomira Micića, Marka Ristića, Vaneta Živadinovića Bora, Ljubiše Jocića, Jozefa Bojsa, Mire Brtke, Gere Urkoma, Josipa Vanište, Antonia Tapijesa, Brace Dimitrijevića, Neše Paripovića i drugih. (Izložbu kurira: Sanja Todosijević) U galeriji ,,U podrumu" u okviru postavke biće predstavljen deo kolekcije Ridl stakla iz šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka.

                                          

                    



Muzej Macura je zvanično i svečano otvoren 13. juna 2007g . u Novim Banovcima. U zgradi oblika kniferovskog meandra, koji se iz vazduha može čitati i kao slovo m (Macura?)



Na kapiji muzejskog kompleksa s voćnjakom, piše: Mom narodu.

Tu je sad još i mala drvena “kuća za samoću”, pa tajanstvena “staklena (kristalna?) palata” sa velikom kriptom, pa kapela sagrađena 2009. uz dunavsku fasadu glavne muzejske zgrade... Kapelu je Macura posvetio Kazimiru Maljeviču: krov je pokretan i diže se čekrkom, ručno, lagano, sve dok se ne uspravi

u impresivan crveni Maljevičev krst koji se vidi nadaleko i udvaja se u staklu glavne zgrade.



Prodajna galerija “Beograd”: Neša Paripović, Vladan Radovanović, Pravin Cherkoori, Antoni Tàpies, Marko Ristić i Vane Živadinović-Bor, Branko Ve Poljanski, Getulio Alviani, Nobuya Abe, Joseph Beuys, Max Bill, Kosta Bogdanović, Zenit, Nadrealizam danas i ovde, Fluxus... iz kolekcije Vladimira Macure

                            

Radonja Leposavić, istoričar umetnosti  (iz predgovora kataloga)

                                                  

U neposrednoj blizini, a ipak izvan velikih umetničkih centara, Muzej Macura nastaje i razvija se na ideji proširenog delovanja u i iz umenosti, stavu koji revitalizuje velike  ideale o mogućnosti preobražaja postojećeg stanja kroz pojedinačne umetničke inicijative. U tom smislu,  stav kolekcionara i njegovo ukupno ponašanje reflektuje dadaističke/nadrealističke mehanizme odbijanja da se potčini ili barem prilagodi ograničenjima koje nameće sredina. Projektovan i  realizovan ličnim zalaganjem i  sredstvima, a sa evidentim ciljem da postane relevantan centar vizuelnih umetnosti kroz izlagačku delatnost, organizovanje promocija, međunarodnih projekata, ali i plasman domaćih umetnika van granica zemlje, ovaj muzej svojim inovativnim i progresivnim zamislima predstavlja jedan od mogućih primera  aktivnih  i participativnih strategija  u budućnosti.