Pretraga

Beogradski slikar i pisac Momo Kapor došao je sa devet godina iz Sarajeva, gde je rođen, u Beograd, postavši jedan od protagnista beogradske pripovedačke škole. Po obrazovanju akademski slikar, završio je beogradsku Likovnu akademiju u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića; u književni život glavnog grada ušao je početkom šezdesetih prošlog veka i od tada je objavio više od četrdeset knjiga od kojih su mnoge bile na bestseler listama, a neke od njih se još uvek nalaze na njima. Prevođen je na mnoge svetske jezike. Od ostalih beogradskih pisaca razlikuje se i po tome što je sam ilustrovao svoje knjige, negujući poseban lirski crtački stil. Bio je dugogodišnji novinar-kolumnista vodećih beogradskih listova. Njegov opus upotpunjuje dvadesetak izvedenih radio, TV i pozorišnih drama kao i nekoliko filmskih scenarija. Po njegovim knjigama snimljeno je nekoliko igranih filmova, a i sam je bio scenarista mnogih filmskih i televizijskih projekata. Svoje slike je izlagao retko, nekoliko puta u Njujorku, Bostonu i Karakasu, u Ženevi, Frankfurtu, Briselu, Parizu, Udinama, Zagrebu, Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i na Mećavniku. Bio je redovni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.

Koncept izložbe Mome Kapora u Galeriji 73 nastao je kao nastavak programskog segmenta za decu festivala „Momin krug“, koji organizuje Zadužbina „Momo Kapor“ početkom septembra svake godine na Adi Ciganliji. „Mali Momin krug“ je likovna kolonija za decu i omladinu u saradnji s art studiom „Mali Monmartr“. Početkom septembra, kod skulpture „Dafne“, stariji učesnici kolonije izveli su instalaciju sa performansom – „Ada - dereglija na Savi“ , a dok su ostala deca slikala tehnikom akrilik na platnu i pastel inspirisani delom „Ada“ Mome Kapora. Specijalni gosti ovogodišnje manifestacije bila su deca oštećenog sluha škole „Stefan Dečanski“ koja su pokazala nesvakidašnji likovni talenat. Instalacija „Ada – dereglija na Savi“ predstavlja izradu dereglije od žice po motivima Mome Kapora. U samom procesu izrade dereglije na plavoj pozadini linija od žice morala je da teče neprekinuta sve vreme trajanja performansa.  Svi  dečji  radova nastali u okviru kolonije „Mali Momin krug“ čine koncept izložbe, koji je osmislila Zadužbina, ukomponovani s originalnim Kaporovim radovima koji reprezentuju njegova različita viđenja Beograda i Ade. Iz njegovog obimnog likovnog opusa izdvajau se školice, košave, idilična Ada Ciganlija i Sava, stari alasi, šiklje i dereglije, Beograđanke.  Izložba predstavlja Kaporove radove koji su nastali u različitim periodima njegovog stvaralaštva nastali tehnikom ulja na platnu, pastela i crteža perom. O svojim prvim iskustvima sa slikarskim materijalom poznati slikar i pisac je napisao u svojoj monografiji : “U aprilu 1941. dobio sam svoje prve boje i četku. U kući u kojoj sam tada živeo u Sarajevu, u ulici kralja Aleksandra br. 26, jednom sumornom zdanju podignutom za vreme Austrougarske, punom mraka i vlažnih senki, živela je na drugom spratu penzionisana učiteljica, gospođica Sara Semiz, u sobama zastrtim tepisima i serdžadama sa peškunima i starinskim nameštajem. Da me uteši što sam izgubio majku u bombardovawu i što mi je otac ko zna gde u ratu, uzela me je za ruku i odvela u knjižaru “Simon & Katan” u blizini Katedrale. Mogu da zamislim taj prizor hroma starica sa cvikerima, nalik na pticu, skakućući u hodu, vodi za ruku četvorogodišnjeg  dečaka u knjižaru i papirnicu u kojoj se iz polutame svetlucaju “pelikanova” naliv-pera i četke, žuti snopovi “koh-i-nor” olovaka, tamo gde sve miriše na hartiju i mir, uprkos razaranjima koja traju. Za tezgom su još uvek dvojica starih Jevreja, koje nisu odveli u logor. Liče na činovnike iz Dikensovih romana; ćelavi, sa cvikerima na kukastim nosevima i sa crnim navlakama do lakata preko rukava košuje. Oni mi pružaju limenu kutiju u kojoj, kad se poklopac otvori, leže akvareli, dvanaest njih u metalnim čančićima. Naročito me privlači jarko crvena-cinober, i kao sunce žuta-kadmijum. Zatim mi daju predivnu četku crne lakirane drške, kakvu posle nikad nisam držao u ruci; njenim vrhom moguće je izvesti liniju tanku kao dlaka, a i da se jednim potezom hartija prekrije širokom, šumnom obojenom površinom. Dobijam, takođe, i blok belog akvarel papira.”



Izložba će biti otvorena do 24. decembra 2013. godine.