Pretraga

Autor je prihvatio portret kao metaforu u kojoj može da istrazuje jezik slike. Smesta ga u neutralan fon koji ima smisao metafizičkog beskraja. Poštujući osnovni princip ove likovne vrste (prepoznatljivosti i karakternu ubedljivost) on je razvio sklonost da pronikne u suštinu ljudskog lika, sto postiže veštim korišćenjem sredstava koja su nekad veoma ograničena. Njegova je pažnja osetno usmerena ka slikanju lica, dakle za realizaciju najtežeg i najosetljivijeg dela, uspevajući da ga ostvari snažnim kolorističkim efektima. Neka mesta su samo naznačena nervoznim, isprekidanim konturama ili sirokim bojenim poljima bez osobitih naznaka koje bi mogle da upute na najbliže atribute portretisane osobe.



Ne postoji izrazena narativnost, suština se traži ispod površine predmeta, slike – to je silazak u ono najtananije, ljudsko, životno...



Miroslav Lazović (1959, Prokuplje) Završio je FPU i magistrirao  primenjeno slikarstvo. Po završetku studija radi u nastavi na istom fakultetu  na odseku primenjeno slikarstvo, profesor je na glavnom stručno-umetnickom predmetu. Sef odseka zidno slikarstvo od 2007. do 2010. godine. Predsednik je zirija za međunarodnu nagradu ,,Boža Ilić“. Dobio je nagradu za slikarstvo u Vršcu (Đurđevdanski salon) i nagradu Norveške fondacije za najuspešnijeg Topličkog umetnika za 2008. godine.