Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Juraj Plančić
Mirko Lovrić (1935 - 2013 )
Juče, 5. novembra 2013, preminuo je Mirko Lovrić, fotograf. Mirko Lovrić je nezaobilazna figura za istoriju srpske umetničke fotografije.
Doajen je umetničke fotografije i prvi je umetnički obrazovan fotograf u Srbiji. Jedini je srpski umetnik fotograf koji je imao retrospektivu u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 1998. godine. Kao priznanje za unapređenje fotografske umetnosti dodeljena mu je nacionalna penzija. član je profesionalnog udruženja ULUPUDS od 1957. Jedan je od osnivača Nacionalnog centra za fotografiju. Pored umetničke prakse, bavio se teorijom i istorijom fotografije. Imao je niz samostalnih izložbi i učestvovao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Ove godine je bio učesnik na Salonu Réalités Nouvelles u Parizu, kao i na izložbi Nova srpska apstrakcija.
U poslednje vreme bavio se tehnikom fotograma. Lovrićev doprinos je, osim povratka na same izvore fotografije kao svetlosnog zapisa, takodje uvođenje velikog formata i inovacije u korišćenju svetlosti.
„Fotogrami Mirka Lovrića su rezultat dugotrajnog procesa sazrevanja i strastvenog traganja za kreativnim kapacitetima fotografije i predstavljaju s jedne strane povratak izvorima, originalni pristup fotografiji kao zapisu svetlosti, a s druge strane dijalog sa vidljivim i sa savremenošću. Duboko zaokupljen vizuelnim istraživanjima, nakon značajnog fotografskog iskustva i više eksperimentalnih faza u kojima je nastojao da primeni različite metode i da tako proširi mogućnosti fotografskog izraza, sa vizurom prožetom bauhausovskim učenjem ali i otvorenom za neke aspekte nadrealizma ili op-arta, Mirko Lovrić se vraća izvorima fotografije preko fotograma, da bi se nadneo i zamislio nad samom prirodom medija i kreativnim granicama fotografske umetnosti, u vreme kada ova umetnička disciplina doživljava odlučujući zaokret. U njegovom angažovanju možemo prepoznati, pored izvesne nostalgije za plemenitim i uzvišenim, pored izvesne ideje o univerzalno lepom, brigu za higijenu pogleda, odbacivanje »nečistoće« koju je aktuelna fotografija nakupila tokom svoje duge istorije. U postmodernom informatičkom haosu, proizašlom iz »digitalne revolucije«, gde su nas medijske mutacije naučile da živimo drugačije, gde su promenjene naše percepcije i naša očekivanja, u jednom opštem zagađenju, kolateralnom proizvodu naše »dobre civilizacije«, koje ugrožava ne samo prirodno nego i duhovno, intelektualno i vizuelno okruženje, u poplavi, zasićenju i »inflaciji« informacija, Mirko Lovrić kreće u potragu za prvim kreativnim gestovima čiste svetlosti, za jednostavnošću fotografskog izraza, smernošću i nevinošću koje je fotografija odavno izgubila. Prečišćene i lucidne, ove slike se pozivaju na prve smele fotografske eksperimente Bauhausa, posebno Mohoj-Nađa, revidirajući i kritikujući u isti mah samu tu estetiku, duboko ukorenjenu u našim navikama i našoj vizuelnoj kulturi. Kao i prvi Mohoj-Nađevi fotogrami, i Lovrićevi prikazuju potpuno novu realnost, stvorenu u trenutku snimanja, i koja postoji samo u svojoj fotografskoj formi. Preko svojih fotograma Mirko Lovrić postaje svestan i podseća nas na kosmološka i antropološka obzorja kojima je fotografija težila i na koje je pozivala od same svoje pojave.“ (Milija Belić)
Datum objavljivanja: 06.11.2013.