Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Risto Stijović
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Juraj Plančić
Miodrag Ivanović: Čuvari baštine
Otvaranje samostalne izložbe skulptura autora Miodraga Ivanovića, pod nazivom „Čuvari baštine", održaće se u Galeriji '73 u četvrtak, 10. marta 2016. god. u 19 časova.
Miodrag Ivanović rođen je1969. godine u Prištini. Diplomirao je na Fakultetu umetnosti u Prištini, Odsek likovni, smer vajarstvo, u klasi prof. Zorana Karalejića.Kod istog profesora pohađao je postdiplomske studije. Magistrirao je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, UNESKO katedra, grupa za menadžment u umetnosti i kulturi. Na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini radio je u zvanju asistenta na katedri za vajarstvo, na predmetima skulptura u drvetu i metalu. Izlagao je na deset samostalnih i više kolektivnih izložbi, učesnik je više kolonija i autor više skulptura u slobodnom prostoru. Umetnički je direktor Vajarske radionice „ADA“ od 2013.godine. Član je ULUKIM-a i ULUS-a. Stipendista je Vlade Kraljevine Norveške, Vlade Republike Srbije i Univerziteta u Prištini.
„Miodrag Ivanović, skulptor i svedok strahota na Kosmetu, sa misijom da likovnim jezikom pripoveda o teškim vremenima za srpski narod... stvara svoje vitezove, svoje „Čuvare baštine“...
Pomeranjem granica, raseljavanjem naroda, svedočenjem ratnim strahotama, prisvajanjem istorije i svetinja... pomera se i svest umetnika i jača njegova potreba da se na samo sebi svojstven način bori, za ono što je u predanju i tradiciji jednog naroda.
Miodrag Ivanović, motivi sa željom da zaštiti kosmetsku baštinu, inspirisan viteškom istorijom Srba, Jug Bogdanom i njegovih devet Jugovića, nedvosmisleno nedri deset monumentalnih skulptura, koje slobodno poređane u prostoru, zrače i povezuju se najedan vrlo moćan a ujedno i dramatičan način - približavajući nas skulptoru, njegovoj likovnoj poetici i simbolici.
Skulpture Miodraga Ivanović a predstavljaju njegov najličniji osećaj, najintimniju memorijsku sliku sačuvanu od zaborava i rodljubivu emociju kojom on u simboličkom i duhovnom smislu predstavlja deo naše istorije, deo naše tradicije i opominje da je to još uvek naša moć, naša stvarnost i urođena potreba za očuvanjem. ... “ (Irina Černjavski Šantrić)
Datum objavljivanja: 08.03.2016.