Pretraga

U Salonu muzeja savremene umetnosti biće predstavljena izložba [Strah od ništa] beogradskog umetnika Milorada Mladenovića. Mladenović u svojim radovima često prožima vizuelnu umetnost i arhitekturu, kroz višemedijske oblike i instalacije uspostavlja priču upravo o savremenosti, aktuelnim društvenim referencama. Kroz predstavljene radove u Salonu Mladenović pokušava da postavi u ravan naznačene bitnosti, trudeći da na što celovitiji način ukaže na više nivoa sa kojih se može posmatrati pitanje egzistencije u savremenim okolnostima življenja. U tom smislu, izložba se može posmatrati kroz nekoliko celina. Kroz radove Strah od ništa 01 i 02, Večiti format, No title-Gormiti umetnik predstavlja realnost egzistencijalnih okolnosti obuhvaćene simptomima straha. Zatim, kroz radove Nije loše, Pripremna nastava ili Situacija prikazuje ličnu egzistencijalnu nemoć i strah. Potpuno odsustvo društvene komunikacije, pa i prezir prema toj komunikaciji predstavlja se radovima poput Belgrade destructed poem monument ili Destructed belgrade sentences kroz slike pukog uništavanja javnog (uličnog) govora iako taj govor još samo na ulici ima (najčešće) svoju sopstvenu iskrenu autentičnost. Radovima poput FB chronicle (Hronika Facebooka) ili Knjiga  opisuje krajnja, šizofrena i potpuno nečitka stanja društvene komunikacije. Sa radovima poput ATS, No title [Deset zapovesti] ili 67/3 Mladenović pokušava da izvrši unos smisla u društvenu komunikaciju i time otkrije mogućnosti za zajedničko izbavljenje od egzistencijalnih strahova koji nas prate.

 



Na izložbi [Strah od ništa] možemo uočiti osnovnu dilemu koja se odnosi na vezu između razaranja životne sredine i problema društvene komunikacije. Prema ličnom uverenju umetnika ova veza se bazira na odsustvu široke društvene komunikacije na svim nivoima predstavljaći osnovnu nemogućnost da se čovek suoči sa okolnostima u koje je zapao.



U introspekciji ništavnosti svuda oko nas kroz nematerijalne, ništavne, brzo pulsirajuće i prolazne reči, parole, društvene procese, poboljšane uslove komunikacije ali samo kao vid informacije a ne znanja, Mladenović daje personalni stav ali i širu, opštu sliku. Zapravo, jednan od zaključaka ove izložbe može da bude i taj da kada kultura uspostavlja prostor pogodan za razvoj međuljudske razmene informacija, ona uspostavlja isto tako destruktivnu zajedicu, čiji rezultat jeste društvena fragmentacija a kroz to i pražnjenje subjektivnosti.



"Za mene, kao autora, bilo koji upis u strukturu rada otvara prostor komunikacije iako je ta komunikacija nužno i razložno skromna. U tom upisu, kao interakciji, nalazi se seme jednog mogućeg boljeg sveta. Za mene bi uspeh ove izložbe bio već bilo kakav oblik dopisivanja ili korespodencije kakvu ova izložba pokušava da inicira."-navodi Milorad Mladenović.



Na inicijativu kustosa Salona Une Popović tokom trajanja izložbe biće upriličen javni program sa umetnikom pod nazivom Umetnik kao publika koji koncipira umetnica Mirjana Boba Stojadinović. Više o forumu Umetnik kao publika na sajtu http://razgovori.wordpress.com/.



 

Milorad Mladenović je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti i na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Magistrirao je iz oblasti Crteža na FLU. Profesionalnu aktivnost započinje nizom likovnih intervencija u galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu 1994/1996.godine. Nakon toga učestvuje u većem broju grupnih i samostalnih izložbi i radionica iz oblasti vizuelnih umetnosti i arhitekture. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije, Saveza arhitekata Srbije i Društva arhitekata Beograda. Saradnik je u više projekata Radionice 301 na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1996/1998., i grupe za projektovanje i edukaciju Machin a iz Beograda 1999/2000. Dobitnik je većeg broja nagrada iz oblasti vizuelnih umetnosti i arhitekture. Tri puta je biran u selekciju izložbe Kritičari su izabrali u Kulturnom centru Beograda i to 1997,1998. i 2002. godine. Dobitnik je dve nagrade Oktobarskog salona u Beogradu, 2000. i 2003. godine.



Najznačajnije izložbe: Bikinihausu u Berlinu 2003, u bečkoj Secesiji 2004, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 2005. i na 10. bijenalu arhitekture u Veneciji 2006.



Radi na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu od školske 1995/1996.godine. Vanredni je profesor na Departmanu za arhitekturu Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član Saveta Fakulteta od 2009. godine.