Pretraga

Mila Gvardiol  je rođena 1979. u Beogradu.

Obrazovanje:

2004. diplomirala na FPU u Beogradu na Odseku zidno slikarstvo u klasi profesora Slobodana Đuričkovića

2012. doktorirala na interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu na Odseku za digitalnu umetnost

Članstvo:

2006. član ULUS-a, 2011. član ULUPUDS-a

Zaposlena kao docent:

2012. Fakultet za digitalnu produkciju u Sremskoj Kamenici

2015. Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu

Samostalna izlaganja:

2006. Galerija Zadužbine Ilije M. Kolarca, Beograd

2010. Kulturni centar Inđija, Galerija Kuće Vojinovića, Inđija

2010. Galerija savremene likovne umetnosti Niš, Salon 77, Niš

2010. Galerija Stare kapetanije, Zemun

2010. Virtuelna galerija ITN

2011. Galerija Kulturnog centra Ribnica, Kraljevo

2011. Kuća Đure Jakšića, Beograd

2011. Narodni muzej Užice, Kuća Jokanovića, Užice

2011. Galerija „Vladislav Maržik”, Kraljevo

2011. Galerija DLUM, Skoplje, Republika Makedonija

2011. Galerija „8”, Skoplje, Republika Makedonija

2011. Galerija „Čedomir Krstić”, Pirot

2012. Galerija „Singidunum”, Beograd

2012. Galerija „Mostovi Balkana”, Kragujevac

2014. Galerija „Blok”, Beograd

2015. Galerija savremene umetnosti Smederevo

2015. Galerija „Milotić”, Pula, Republika Hrvatska

2015. Likovni salon KCNS, Novi Sad

2015. Galerija „ULUS“, Beograd

Grupno izlagala na preko 150 izložbi. Učesnica je međunarodnih festivala digitalne umetnosti i likovnih kolonija.

Nekoliko puta nagrađivana. RTS je 2013. godine producirao dokumentarnu monografiju „GVARDIOL - Mila Gvardiol”.



                                            

Dragan Jovanović Danilov                                             

RASKRŠĆA MILE GVARDIOL





Počev od njujorške škole preko minimal-arta, (primerice, Franka Stele) pa do umetnika sa ovih prostora kao što su Miodrag B. Protić, Aleksandar Tomašević, Julije Knifer ili Radomir Damnjanović Damnjan, geometrijska apstrakcija otvorila je nesaglediva područja izražajnih likovnih mogućnosti. Poetski i vizuelni efekti prisutni na ranijim slikama Mile Gvardiol (recimo na onim radovima iz ciklusa „Predeli duše“) sada su evoluirali u pročišćen mentalni prostor koji upravo nosi iskustvo geometrijske apstrakcije. Tople, lirske kadence iz prethodnog slikarskog bavljenja ove umetnice, sada je prevladao koncept matematičkog mišljenja koji poštuje purističke ideale čistoće i egzaktnosti, mir i harmoniju likovnih struktura, te usaglašenost prostornih planova. No, geometrija je za Milu Gvardiol samo polazište za proces poosobljene slikarske kontemplacije na temu raskršća.

Na simboličnom i amblemskom nivou, raskršće jeste važno kultno, obredno i mitološko-magijsko mesto kod mnogih indoevropskih naroda. To je epifanijski prostor pribiranja, središte sveta odakle se pružaju zacrtani putevi. Na raskršću nam se valja zamisliti i sabrati se iznutra. Sa raskršća se odlazi u nepoznato, odatle počinje pustolovina.

Poliptisi Mile Gvardiol ukazuju na simboličku važnost raskršća. Jer, nisu li naša bića raskršća na kojima se suočavaju različiti aspekti naših identiteta? Sklona egzaktnoj opservaciji i analizi, Mila Gvardiol izbegla je opšta mesta i ikoničke patente geometrijske apstrakcije tako što je aktivirala individualnu mitologiju i ispovest unutrašnjeg vida. Ona, dakle, predočava unutrašnje duhovno i duševno raskršće i tako posmatraču osetljivog duhovnog sastava otvara nove likovne obzore prostorno-iluzionističke fenomenalnosti. Slikarsko polje ovde je sabirno mesto, raskrsnica, poligon, fundus mogućih puteva. To je mentalni i imaginativni prostor otvorenih i ogoljenih unutrašnjih cesti. Beli i sivi putevi koji se prepliću na crnom mat tonu imaju sugestivnost nečeg vitalistički pokretljivog. Jednom autonomnom znakovnošću ovde je dinamizovano slikarsko polje koje u sebi nosi i nečeg od dalekog odjeka Ešerovih iluzionističkih, grafičkih metamorfoza.

U radovima Mile Gvardiol novijeg datuma prisutan je jedan drugačiji, raskošniji hromatski kod, a time i usložnjena igra odjeka i saglasnosti, koja, što je najlepše, nije narušila formu i karakter harmonije. Oblaci su nova, neočekivana pojava u inače uigranom oblikovanju slikarskog polja. Po liniji magije ekstrema Mila Gvardiol na pojedinim slikama uvodi u svoj opsesivni svet nediferencirane elemente kumulativnih oblaka koji sugerišu nejasne i prilično neodređene perspektive.

Na svojim stabilno i konsekventno oblikovanim poliptisima koji nikako nisu oslobođeni od inspirativnog podstreka vidljive stvarnosti, emocionalna suzdržljivost dovedena je do egzaktnosti. Sačuvavši svoje jasno estetsko mišljenje i integritet apstraktne sinteze, Mila Gvardiol pronašla je svoju intimnu psihološku dispoziciju.