Pretraga

Usmereno ka praćenju i podsticanju grafičke produkcije u drevnoj tehnici, bijenale „Suva igla“ u Užicu problematizuje u vremenu savremenih digitalnih tehnologija specifičan kreativni postupak. Ideja o osnivanju ove manifestacije potekla je od ortodoksnog grafičara, profesora Bogdana Kršića, a realizovao ju je Mladen Jevđović i to davne 1993. godine. Danas je Međunarodni grafički bijenale u Užicu, u svom dvanaestom izdanju, izdvojen bastion koji čuva manuelnu osetljivost u stvaralaštvu i vidljiv medijski događaj kojeg ne sputavaju uski regionalni okviri. U fundusu Gradske galerije nalazi se dragocena kolekcija grafika u tehnici suve igle koja se svakim Bijenalom ozbiljno uvećava.

Suva igla je mehaničko-manuelni metod direktnog graviranja/urezivanja iglom u metalnu/bakarnu ploču. Kao direktni nosilac ekspresije, ova izrazito crtačka tehnika zahteva sigurnu i veštu ruku umetnika koji različitim iglama i podešavanjem pritiska ruke menja karakter i intenzitet urezane baršunaste linije. Poznato je da je jezik suve igle sintetičan i ekonomičan, a njena ekskluzivnost je i u malim tiražima/edicijama.

Od osnivanja Bijenala, Žiri sačinjen od eminentnih stručnjaka iz oblasti grafike, dodeljuje nekoliko nagrada - Grand Prix, Zlatnu, Srebrnu i Bronzanu iglu. Tezu o kreativnoj osetljivosti, maksimalnoj poetskoj ubedljivosti i definsanom autorskom stavu u okviru ovog medija neposredno ilustruju autori nagrađivani na ovoj manifestaciji. Nagrađeni radovi pružaju jedan mogući odgovor na pitanje gde su dometi i perspektive suve igle danas. Da je pasija za ovom tehnikom geografski veoma razuđena pojava, potvrđuje i pregled kroz laureate: Bogdan Kršić, Nevenka Stojsavljević, Slavko Milenković, Ranka Lučić Janković, Mikael Kihlman (Švedska), Moreh Mordecai (Francuska), Toshio Yoshizumi, Kohsei (Japan), Vladimiro Elvieri (Italija), Ana Vivoda (Hrvatska), Piotr Szurek (Poljska), Thea Wernitznig (Austrija), Vello Vinn (Estonija) i drugi.