Pretraga

Baza instalacije i polaziste je arhivski materijal i fotografska dokumentacija izgradnje sajamskog kompleksa u Lagosu, Nigerija, koje je realizovao Energoprojekt. Jugoslovenska kompanija je za potrebe Lagosa i Nigerije radila na ovom projektu tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Ugovaranje ovog posla je imalo direktne veze sa aktivnostima pokreta nesvrtasnih i aktivnostima Jugoslavije u ovom pokretu.



Iz ovog sa izvlače dve informacije:



Prva je da je razmena i komunikacija izmedju Lagosa i Beograda funkcionisala na nivou međusobnog uvažavanja i poštovanja. Inzinjeri koji su radili na ovom projektu su u Lagos išli sa vrlo jasnim zadatkom, da daju svoje znanje i ekspertizu na izradi dokumentacije i nadgledanje same realizacije kompleksa. ovo nije rađeno za ljubav, već za novac, ali jeste bilo bazirano na tome da je jugoslovenska kompanija tamo išla da uradi svoj zadatak i da sve vreme zna da ima povratnu kartu, da nije tamo da pravi sajam za sebe i za svoju državu, već za klijenta. u ovom odnosu treba uvideti da je razmena i kretanje bila moguća samo kroz jasan i ravnopravan odnos, bez skrivenih namera.



Zgrada je građena u sistemu prefabrikovane gradnje. Postojalo je ukupno sedam elemenata – ploče, stubovi, paneli, prepusti, grede. Realizaciju su pratili glavni i troje pomoćnih arhitekata, gde je svako dobio svoju parcelu - krug za ralizaciju svog objekta. svi objekti su građeni istim elementima, ali su sve forme različite.



Druga informacija je da je ovaj urabanisticko arhitektonski koncept  i danas, decenijama kasnije moderan i napredan. Kompleks, koji je nekad bio periferija, danas je napušten,  granice grada su ga davno obišle. Jugoslovenski urbanizam i matrica  krugova su generisale novi sistem objekata, straćara, polu-kontrolisanih favela koji prate ovu geometriju krugova i trouglova.





Instalacija ima tri segmenta:



Prvi je dokumnetarni- fotografska arhiva izgradnje, uglavnom na materijal koji je pruzio arhitekta Zoran Bojović iz Energoprojekta.



Drugi segment je studija prostornog modela baziranog na elementima gradnje. Prefabrikovani elementi se koriste kao gradivni materijal, kao found footage, i od njih se pravi nova prostorna struktura. Ona je oslobođenja konteksta, virtuelna je, generisana je kroz skript, i konstatno se menja. Kroz ovo se naglašava svestranost ideje o prostornoj konstrukciji i organizaciji, i njena odvojenost od konteksta, jer ovaj koncept je primenjiv ne samo u Lagosu, već i bilo gde drugde.



Treći segment je video rad. Ideja linije kretanja i razmene, koja podrazumeva odlazak-deljenje-vraćanje, se gleda kroz ponavljanje jedne radnje. Dokumentovanje prelaska mosta, uvek isti pravac/smer, tokom godinu dana. Ako je most jednom pređen, da bi se ponovo prešao, morao je da se desi i povratak i da krene opet. Ako se most prelazi, to znači da se ide kod nekog/nečeg, radi nečeg, i da se tome onda iznova vraća. Ovaj put i razmena podrazumeva dvoje, onog ko ide i onog kome se ide. Ideja o kretanju i trajanju za njih nije ista, kao što nije ni doživaljaj o onome što su delili.



Marko Salapura, (1986, Tetovo),  arhitekta

Više o radu i umetniku  na sajtu www.markosalapura.com