Pretraga

Magija koju radovi ostvaruju u relaciji s publikom do koje dopru (ili na koju, jednostavno, putem naiđu), uvek je lična i partikularna. Svaka, naime, poruka koju Prokić ilustruje je, kako i sam kaže: proživljena i preživljena; svaka ilustracija je maska te poruke.

To se upravo čini jednim od ključnih elemenata u gotovo nepodnošljivoj lakoći poistovećivanja s autorovom jutarnjom mrzovoljom, eksplicitnom ili implicitnom melanholijom, osećajima nedostajanja, dosade ili bolne svesti o rutini svakodnevice. To su kratki ali sadržajni, opšti ali određeni, smešni ali istovremeno i tužni otkucaji emotivnih i racionalnih impulsa svakoga od nas. Prokić stvara galeriju najintimnijih osećaja iz svog vlastitog prostora i oni postaju ključni atom u komunikaciji sa svakim interaktivnim subjektom. Uvek je najteže nacrtati osećaj; male i velike stvari, viđene, doživljene i proživljene, reći će autor, a osim osećaja, njegova rukom crtana slova, što bi u slobodnom prevodu značila sintagma hand lettering, katkad postaju i latentna kritika nama nepoznatog nekog / nečeg. To takođe, uz apersonalnu tamnu pozadinu i tvrdoglavu uniformiranost strukture, čini Prokićev rad sasvim otvorenim pa i pomalo generičkim, što ostavlja prostora i za naše lične ispise iz naše sopstvene svakodnevice, te čini onu magiju s početka priče još intimnijom i bližom. Autor teksta: Martina Bratić

 

Marko Prokić je rođen sada već davne 1979. godine u Kragujevcu. Kada je završio Saobraćajni fakultet u Beogradu, shvatio je šta ne želi da radi u životu. Ilustraciju smatra čistom ljubavlju. Do sada je izlagao, što samostalno, što grupno, u Beogradu, Zagrebu, Montpejeu, Sarajevu, Skoplju, Herceg Novom... Živi, radi i malo spava u Beogradu.