Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Juraj Plančić
Marko Peljhan: Teritorija 1995
U petak, 3. decembra u 20 časova u Salonu Muzeja savremene umetnosti, Pariska 14, otvara se izložba "Marko Peljhan: Teritorija 1995". Izložba traje do 16. decembra.
Rad Marka Peljhana (1969, Nova Gorica, Slovenija) stoji u relaciji nauke i umetnosti. Peljhan sprovodi istraživanja u oblasti izvođenja, primene tehnologije, radija, zvuka, videa, filma, predavanja i situacija. U svojim istraživanjima Peljhan pokušava da pronađe alternativne tehnologije i sisteme komunikacije koji bi mogli da upotrebljavaju i ljudsko telo i tehnologiju kako bi aktivno beležili utiske iz sredine i pretvarali je u prostor za nove mogućnosti. Od sredine 1990-ih, on istražuje različite formate samoorganizacije i osnovao je nekoliko umetničkih i tehnoloških organizacija kao što su Projekt Atol, ili tekući mobilni laboratorijski projekat Makrolab. Peljhan je saosnivač i programski koordinator u Ljudmili (Ljubljana Digital Media Lab).
Marko Peljhan bio je jedan od inicijatora projekta Electronic Media Monitoring koji je prikazan na izložbi World Information Org 2000. godine u Briselu, a zatim i 2003. godine u Srbiji (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, mart/april i Muzej savremene umetnosti, Beograd, april/maj). Ovaj projekat se sastojao od procesa nadgledanja medija. Od tada ovaj projekat se razvio u mobilnu tehnologiju nadgledanja medija koja se koristi u različitim geografskim područjima. Glavna aktivnost projekta Electronic Media Monitoring jeste nadgledanje satelitskih baziranih medija na što je moguće široj geografskoj površini, arhiviranje satelitski baziranog programiranja, praćenje satelita, eksperimentalni Satciom projekat i mapiranje prostora cele Evrope.
Peljhan će se u Salonu Muzeja savremene umetnosti predstaviti radom Teritorija 1995 koji je predhodno izlagao na 11. Bijenalu savremene umetnosti u Istambulu (2009) i na izložbi Srbija – najčešće postavljena pitanja (2010, Njujork). U radu Teritorija 1995. Peljhan pokušava da rekonstruiše kretanja trupa za vreme vojnih operacija i masovnih pogubljenja u ratu u bivšoj Jugoslaviji, i donosi jedan arhiv dokumenata o masakru i njegovim posledicama, analizirajući međunarodnu ulogu i odgovornost u ovom ratu, i načine na koje su korišćene najsavremenije tehnike modernog ratovanja. Teritorija 1995 jeste instalacija zasnovana na dugoročnom istraživačkom projektu u vezi s masakrom u Srebrenici jula 1995, kada je ubijeno više od 8.000 ljudi. Taj masakr, kao i izgon između 25 i 30 hiljada civila, dogodio se uprkos činjenici da su Ujedinjene Nacije prethodno proglasile Srebrenicu „bezbednom oblašću“, i odigrao se u prisustvu naoružanih mirotvoraca UN-a iz Holandije. Rad se temelji na sveobuhvatnom istraživanju događaja, uključujući i dokumenta dobijena od Međunarodnog tribunala za zločine u bivšoj Jugoslaviji i Međunarodnog suda pravde u Hagu.
U svom tekstu koji prati ovu izložbu Peljhan navodi „Kada su ratovi počeli, 1991. godine, jedna od prvih vidljivih i opipljivih posledica bilo je to što je nebo zanemelo. Stao je vazdušni saobraćaj u jednom od prometnijih vazdušnih koridora u Evropi. Tragovi od pare iz mlaznih motora nisu se videli mesecima, a kada su se opet pojavili, bili su posledica vojnog i UN saobraćaja, kao i ostalog saobraćaja vezanog za rat. Komunikacije u okviru kontrole vazdušnog saobraćaja bezmalo su utihnule. Ali jedna naročita oblast koja je ubrzala u suprotnom pravcu maltene do punog zasićenja bio je ostatak elektromagnetnog spektra. Telekomunikacije su iznenada postale izuzetno značajna, opterećena i smrtonosna alatka u rukama suprotstavljenih vojnih strana. Elektronski mediji odigrali su ključnu ulogu u pripremanju genocida koji su usledili i u njihovom beleženju, kao i u spasavanju i uništavanju života, razdvajanju i spajanju porodica i voljenih, mapiranju i sprovođenju razaranja i njegovom analiziranju. Kao amaterski radio-operater, pratio sam te događaje iz Slovenije svojim radio-sistemima na visokim i veoma visokim frekvencijama, potpuno onemogućen da gotovo išta učinim i izvlačeći zaključke koji me progone do današnjeg dana. Gde god bio. U Srebrenici, Tuzli, Sarajevu, Beogradu, Ljubljani, Santa Barbari ili Hagu....“. Tragovi koje je presrela, snimila, dešifrovala, dekodirala i klasifikovala mala grupa operatera za taktičko presretanje uz pomoć krajnje skromne opreme na strateškim položajima u istočnoj Bosni, pored uspomena preživelih forenzičkih dokaza sa terena i satelitskih i vazdušnih izviđačkih fotografija, poslužili su kao nemi svedok strašnih dogadjaja na zaraćenom tlu.
Rad Teritorija 1995. deo je dugog procesa koji pre svega teži da mapira, shvati i otkrije ulogu taktičke i strateške komunikacije i njenog beleženja u sprovođenju modernog svetskog genocida.
Podrška: Ministarstvo kulture Republike Slovenije i Zavod Projekt Atol
Datum objavljivanja: 29.11.2010.