Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Juraj Plančić
Marina Marković & Boris Šribar: AZIL
Izložba Kritičari su izabrali 2013, prema zamisli Nikole Dedića, predstaviće Marinu Marković i Borisa Šribara. Otvaranje je u četvrtak, 17. januara u 19. sati u Likovnoj galeriji, Kulturnog centra Beograda.
Izložba Kritičari su izabrali se više od četiri decenije održava u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. Od 2001. godine ova izložba je, u koncepcijskom smislu, modifikovana u autorsku izložbu laureata nagrade „Lazar Trifunović”, prestižnog priznanja za likovnu kritiku i kritičko pisanje o savremenoj umetničkoj sceni, koje se od 1992. dodeljuje u organizaciji Kulturnog centra Beograda.
Kritičari su izabrali 2013, prema zamisli Nikole Dedića, predstaviće Marinu Marković i Borisa Šribara. Ovaj umetnički par će za vreme trajanja izložbe koristiti galerijski prostor kao svoje privremeno boravište. Oni će u periodu od 8. do 17. januara (kada je planirano otvaranje izložbe) živeti u galeriji bez mogućnosti da je napuste; umesto umetničkog projekta, umetničkog „dela“, tj. materijalnog rada u tradicionalnom smislu te reči, autori „izlažu“ sebe, svoje svakodnevne aktivnosti, umetničku praksu, svoju privatnost, odnosno svoju svakodnevnu egzistenciju. Ovim gestom Marković i Šribar reinterpretiraju čestu pojavu u avangardnim, neoavangardnim i postmodernim umetničkim praksama koje počivaju na izvođenju interaktivnog odnosa umetnosti, sa jedne strane, i samog života, sa druge. Marković i Šribar insistiraju na razlici između umetničkog i svakodnevnog. Oni veruju u kritički potencijal umetnosti, koji nastaje stvaranjem razlike između umetnosti i života, i to procesom njegovog dokumentovanja. Umetnost tako upućuje na život sâm, na čistu aktivnost, praksu. U uslovima u kojima je umetnost kao oblik javnog govora i delanja u potpunosti marginalizovana i obesmišljena, Marković i Šribar odbijaju proizvodnju umetnosti u tradicionalnom smislu i izlažu „život kao takav“, stvarajući od umetnosti neku vrstu protivjavne sfere.
Gest Marine Marković i Borisa Šribara svesno upućuje na prakse poput pokreta „Okupiraj Vol strit“ ili danas više nego aktuelne studentske proteste – privremeni boravak na i u određenom prostoru postaje politički gest par excellence: određeni mikropolitički prostor se „osvaja“, pretvara u privremeni prostor „slobode“, svojevrsni azil i time se formira neka vrsta simboličke i medijske vidljivosti; ubrzo potom sve nestaje, da bi se sličan zahvat ponovo pojavio na nekom drugom mestu i u drugom kontekstu.
Datum objavljivanja: 14.01.2013.