Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Juraj Plančić
Mali dnevnik III Raše Todosijevića
"Mali dnevnik III", izložba Raše Todosijevića, biće predstavljena u O3ONE-u od 2 - 19. septembra. Izložba slika i predmeta iz autorovog dnevnika predstavlja uvod u projekat koji će se realizovati u oktobru mesecu.
Rezignacija XIII
Ulaz u pakao ili 10 minuta razlike
Ulaz u Pakao je skriven u avetinjski pustoj dolini koja liči na presahlu planinsku vododerinu. Ta okrugla vražja bušotina je široka jedan metar i sedamdeset santimetara; duboka je nekoliko hiljada kilometara i vodi kroz kontinentalnu ploču, kroz granitnu litosferu i ostale podzemne sfere ravno do užarene magme koja grli sredinu naše planete. Otvor na ponoru je valjano zamandaljen debelim bronzanim poklopcem i nema te zemaljske sile ni savremene tehnologije kojom bi se taj poklopac mogao pomeriti. Kad čoveku dođe sudnji čas, dan Velike Selidbe, onda se kraj njegove postelje sjate dva anđela i dva đavola da bi se na neutralnom terenu, uz čašicu rakije i ugodan miris grčkog tamjana, među sobom natenane nagodili čijem će carstvu ta krštena duša pripasti. Ako njegovi gresi makar i za težinu gugutkinog pera pretegnu nad njegovim dobrim delima onda ga dlakavi đavoli ščepaju za misice i dok ti dlanom o dlan oni su već pred ulazom u pakleni bunar. Tada jedan od Sotoninih slugu lako otvori onaj metalni poklopac, lakše nego što bi malo dete podiglo svoj jastuk, pa nevoljnika sluđenog od straha, zajedničkim snagama dobro zanjišu i ne bez izvesne doze teatralne elegancije, sunovrate pravo u ništa.
Držeći se strogih pravila svojih praiskonskih vokacija ali i uz veliko uvažavanje gospodina isaka Njutna i zakona gravitacije, đavoli ostaju da drežde kraj one rupe sve dotle dok dotični grešnik na svojoj koži ne počne da oseća prve bolove paklene jare. Uzimajući u obzir realnost grubih proračuna i minimalnih vremensko prostornih zakrivljenja taj mu pad bez povratka traje šest sati i četrdeset odnosno pedeset minuta, a to zavisi od težine pokojnika. Onaj koji je navikao na kavijar, tartufe, skupe morske specijalitete, polupečene bifteke, šampanjac ili francuske kulinarske koještarije svakako da će u Pakao stići bar 10 minuta pre mršavog sirotana.
Utehe radi, možemo posvedočiti da vera u prekogrobne dogodovštine i plodovi racionalnog uma ne moraju baš uvek da stoje u nepomirljivoj isključivosti. Takođe smo došli i do moralnog aksioma koji kazuje, crno na belo, da je ljudska proždrljivost veliki greh i preporuka za brži pad u Pakao dok nam bolna glad i beskrajna nemaština nude još nekih desetak minuta vrtoglavog života.
Raša Todosijević
Beograd. Subota, 29. mart 2008.
"....stav Raše Todosijevića u poslednjih trideset godina po mngo čemu je najlegitimnija reakcija na položaj umetnika u Jugoslaviji. Tamo gde je umetnost marginalizovana, gde vlast nonšalantno upotrebljava avangardu da bi branila svoje tobože progresivne boje uporedo sa ostalim, slobodnim narodima, umetniku od integriteta ne preostaje ništa drugo nego da cinično pokazuje šipak sistemu i onima koji ga sprovode. Već krajem šezdesetih Todosijević se upoznaje sa najprogresivnijim svetskim strujanjima. Tokom sedamdesetih bavi se performansima – imitira Hitlerov glas i izvodi druge, namerno provokativne predstave. Čak i sada njegov je cilj da detronizuje i potkopava. U društvu gde finansijske motivacije ne postoje, gde je vrednost umetničkog dela, ma kako ono samo po sebi bilo "lepo", ništavna, umetnik sebi može dati više slobode nego na Zapadu.
Mentalitet i pristup ovog umetnika najbolje se iskazuje u delima "Gott liebt die Serben". On to piše na najsvetijem simbolu Judaizma, na Menori urađenoj od čelika. Antisemitizam, holokaust, nadrealizam, sve to zapravo služi kao proziran i šaljiv izgovor za delo koje se u krajnjoj konsekvenci ogleda u Dadaizmu. Napokon, Todosijevićeva Menora je u delekom srodstvu sa Magritovom "Ceci n’est pas une pipe" ili pak sa R Muttovim pisoarom. Za razliku od avangarde dvadesetih godina u Parizu, reakcija Jugoslovena na beznadežnu društvenu situaciju je legitimna pa čak i dirljiva... "
Andrew Gibbon Williams, Edinburg 1990.
Datum objavljivanja: 05.09.2009.