Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Juraj Plančić
Mala plastika i crteži Koke Jankovića
U petak, 17. decembra u 13 sati u Galeriji Rima, Branka Radičevića 20, u Kragujevcu, otvara se samostalna izložba Nikole Koke Jankovića, "Mala plastika i crteži".Izložbu otvara Rada Maljković.
NIKOLA - KOKA JANKOVIĆ
Među mnogim mladim skulptorima koji su započeli profesionalni život po završetku studija na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti početkom pedesetih godina prošlog veka Nikola Janković odmah je zauzeo posebno mesto. Rano iskazanom umetničkom zrelošću, predanošću i studioznošću, kao i uspešno savladanim skulptorskim znanjima, izdvajao se od vršnjaka. Posebno su ga odlikovali rigoroznost u proceni sopstvenog rada i uspostavljanje najviših standarda kvaliteta koje bi trebalo dosegnuti u skulpturi, a to je za posledicu imalo njegovo mnogo diskretnije prisustvo na našoj likovnoj sceni šeste decenije nego što se očekivalo. Janković je postepeno utemeljivao svoju plastičku leksiku, osnovu koja mu je omogućila stvaranje sopstvenog sveta skulpture, a on je ne samo opstajao godinama već se i neprestano kreativno dograđivao punih šest decenija. (...)
Strastven crtač od vremena u kojem se još nije bio prepoznao u skulpturi, paralelno je negovao i tu svoju vokaciju. Značajan opus radova na papiru uverava nas u raskošnost crtačkog rukopisa, koji generiše umetnikovo prostorno mišljenje i anticipira skulptorski rad. Istovremeno studije/krokiji/crteži održavaju medijski integritet, te njihova egzistencija i kvalitet nadilaze funkciju studijskog materijala koji je priprema za skulpturu. Ta odnegovana ekonomija iskazivanja samo linijom kao vrlo preciznom konturom ispoljila se u Jankovićevim značajnim rezultatima ostvarenim naročito na plaketama i medaljama. U toku studija crtanje mu je predavao profesor Ivan Tabaković, koji je znao da prepozna i podstakne njegov talenat, dok je mladi umetnik imao svest o dragocenosti tog mentorstva. Saradnja je bila veoma plodotvorna i znatno je doprinela otvaranju i oslobađanju Jankovićeve prirode.(...)
Na putovanjima po našim srednjovekovnim manastirima Janković se susreo sa helenističkim idealom lepote, koji je otkrio kroz likove svetitelja na freskama. Posebno su ga interesovali sveti ratnici, u čijim je likovima prepoznao priliku za skulptorska istraživanja. Kroz tematizaciju figure ratnika koja je trajala skoro dvadeset pet godina, ispitivao je mogućnosti transformacije skulpture. Ratnici pokazuju najširi repertoar preispitivanja Jankovićevih skulptorskih stavova, težnju ka deformaciji figure i njenoj stilizaciji.(...)
Reklo bi se da je rezultat rada na ratnicima 1960-1985. ostvarivanje onoga što Sartr naziva apsolutnom distancom, a što, čitano u geštalt ključu, možemo prepoznati kao ukupnost materijalizacije gledanja, opredmećenje prostorne i vremenske istorijske udaljenosti, koja se apriori opire telesnosti i osporava je. To bi značilo da je u krajnjem dometu skulptorskih elaboracija ostvarenih u ciklusu Ratnika Nikola Janković sintetizovao gledano, viđeno, predstavljeno i doživljeno. U tom smislu na njegovu figuraliku može se gledati kao na demonstraciju bogatstva interpretiranja figuralnih senzacija, posebno kod onih figura koje su inspirisane starom umetnošću, kikladskim idolima ili svetim ratnicima sa srednjovekovnih fresaka.(…)
I pored opusa koji je naizgled vezan za tradicionalniju umetnost, Nikola Janković je ličnost vrlo otvorena za saradnju i razumevanje drugog, pa zato i danas prati svoje bivše studente, izuzetno im je posvećen i podržava ih u njihovom razvoju i radu. Okrenut različitim generacijama skulptora i živoj saradnji s njima, veoma radoznao, formirao je i čitavu plejadu istaknutih skulptora, među kojima i brojne sadašnje profesore na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i Novom Sadu.
Skulptorsko delo Nikole Jankovića zaokruženo je njegovim pedagoškim radom. On je stvorio autentičan, sopstveni svet figuralne skulpture, a kreativnim uticajem na svoje učenike doprineo je i uspostavljanju visokih stvaralačkih kriterijuma likovne pismenosti i na taj način dao je izuzetno veliki doprinos srpskoj skulpturi i umetničkoj pedagogiji.
*Tekst ovog kataloga sastavljen je iz odabranih delova teksta Bojane Burić objavljenog u katalogu Srpske akademije nauka i umetnosti štampanom povodom izložbe Nikole Jankovića u Galeriji SANU, 2010. godine ( B. Burić, Nikola - Koka Janković, Nikola - Koka Janković: skulpture i crteži, SANU, Beograd 2010. ).
Datum objavljivanja: 16.12.2010.