Pretraga

Izložba Maje Šivec i Geze Lenerta ima za temu nago ljudsko telo. Dijalog između njih se s jedne strane ogleda u muškoj i ženskoj poziciji posmatranja, a sa druge u razlicitim likovnim okolnostima u kojima snimaju svoje fotografije (enterijer–eksterijer, prirodna – vestačka svetlost, krupniji – širi planovi). Veza među njima se najkonkretnije očitava u neposrednoj komunikaciji koju uspostavljaju sa modelima.



Maja Šivec živi i stvara u Mariboru. Posle angažmana u Foto-klubu Maribor, sada kao samostalni umetnik organizuje i vodi različite fotografske seminare, kurseve, radionice i kolonije. Ujedno je i članica Izvršnog odbora Fotografskog saveza Slovenije. Najčešći motiv njenih fotografija su aktovi. Samostalno i kolektivno izlaže u Sloveniji i inostranstvu. Priredila je više od 30 samostojnih izložba. Za kreativnost u fotografskom izražavanju dobila je brojna priznanja i nagrade. Posobno izdvaja nagradu na 68. Međunarodnom salonu Japana, koja ju je odvedla na jednomesečnu putovanje po Japanu.



Samostalne izložbe (izbor):

2004 – Alfa, Fotogalerija Stolp, Maribor

2005 – Cyborg, Harrach, Grac

2008 – Likovni kritiki izbirajo – Cankarjev dom, Ljubljana

2009 – Boduče mamice – Fotogalerija Stolp, Maribor

2010 – Novi život – Galerija likovnih umetnosti Slovenj Gradec

2012 – Fructus Ventris Tui – Galerija Vetrina, Trst

2012 – Svetlo života – Galerija FKVSV, Novi Sad



www.majasivec.com

 



Geza Lenert (Lennert Géza) je rođen 1952. u Budimpešti. Majstor je umetničke fotografije Foto saveza Jugoslavije / Foto saveza Srbije, fotoreporter i novinar. Iako je po obrazovanju inženjer-tehnolog, najveći deo njegove karijere vezan je za fotografiju, novine i časopise – od fotoreporterskog angažmana u Mađar So-u (Magyar Szó), Večernjim novostima, Glasu omladine, Kepeš ifjusagu (Képes ifjúság) i drugim listovima do mesta odgovornog urednika listova u okviru velikog novinskog kombinata Magyar Szó Kft., sa koje funkcije odlazi u penziju 2013. godine. Od 1968. bavi se uspešno umetničkom fotografijom i sa nepunih 27 godina postao je najmlađi autor u zemlji sa najvišim zvanjem u Foto savezu Jugoslavije – Majstor umetničke fotografije (1979) i zvanjem "Artist de la Federation Inrenational de l'art Photographique" – AFIAP u Međunarodnoj federaciji za fotografsku umetnost. Zvanje "Excellence FIAP" (EFIAP) dobija 2004, dvadeset godina pošto je predao „dosije“. Član je UPIVIV-a od 1978.

Od 1971. svoje radove je izlagao na pedesetak samostalnih i preko 500 kolektivnih izložbi u 25 zemalja sveta, na kojima je osvojio veliki broj nagrada. Među njima posebno se izdvajaju sledeće: Jedini je trostruki osvajač trofeja „Zlatno oko“ (1976, 1978. i 1980), a dobitnik je visokog i priznanja, Nagrade Tošo Dabac, koju je u 39-godišnjem postojanju ove nagrade dobilo pet autora iz Srbije (B. Debeljković, Ž. Skrygin, I. Eterović, V. Marinković, G. Lennert). Kao prvi od novosadskih foto-reportera koristio je digitalni foto-aparat i kompjutersku obradu fotografija, a posebno se afirmisao i kao snimatelj atraktivnih podvodnih fotografija za koje je dobio više priznanja u zemlji i u svetu. Svoje veliko znanje rado prenosi na mlađe ljubitelje fotografije kao predavač, instruktor, selektor izložbi i član žirija. Aktivan je u Foto, kino i video savezu Vojvodine te Foto savezu Srbije.