Umetnik

J. M.

Prati umetnika

Pretraga

Lecture Performance

Muzej savremene umetnosti Beograd, u saradnji sa Kelnišer Kunstferajnom (Koelnischer Kunstverein, Keln) predstavlja izložbu Lecture Performance. 23. januar - 24/28 februar, 2010. godine

 


Na izložbi učestvuju: Fia Bakstrem (Fia Backström), Valter Benjamin (Walter Benjamin), Polin Budri/Renate Lorenc (Pauline Boudry/Renate Lorenz), Den Grejem (Dan Graham), Andrea Frejzer (Andrea Fraser), Mark Leki (Mark Leckey), Robert Moris (Robert Morris), Pinky Show, Piratbyrån, Marta Razler (Martha Rosler), Grupa Spomenik, TkH, V-Girls, Jeronimo Fos (Jeronimo Voss) i Katarina Zdjelar/Jan Fervert (Verwoert).


Kustoskinje izložbe: Jelena Vesić i Radmila Joksimović u saradnji sa Katrin Jentjens (Kathrin Jentjens) i Anjom Natan-Dorn (Anja Nathan-Dorn).




Prostori:


Kuća legata / Knez Mihailova 46 / 23.januar (otvaranje, 18.30) – 24. februar 2010. Radno vreme: od 12.00 do 20.00. Utorkom zatvoreno.


Salon Muzeja savremene umentosti / Pariska 14 / 23. januar (otvaranje, 19.30) – 28. februar 2010. Radno vreme: od 12.00 do 20.00. Utorkom zatvoreno.


Centar za kulturnu dekontaminaciju / Birčaninova 21 / 24. januar 2010 (18.00) – veče live performansa




Program u dane otvaranja:


Subota, 23. januar 2010.


Kuća Legata, Knez Mihailova 46


18.30 Otvaranje izložbe

Govore: Branislava Anđelković Dimitrijević (MSUB), Jutta Gerig (Goethe Institut Beograd), Susan Delja (Ambasada Sjedinjenih Američkih Država), Kathrin Jentjens i Anja Nathan-Dorn (Koelnischer Kunstverein, Keln), Jelena Vesić i Radmila Joksimović


Izložba je otvorena do 24. februara 2010. Radno vreme: od 12.00 do 20.00. Utorkom zatvoreno.


Salon Muzeja savremene umetnosti, Pariska 14


19.30  Otvaranje izložbe i koktel

Izložba je otvorena do 28. februara 2010. Radno vreme: od 12.00 do 20.00. Utorkom zatvoreno.




Nedelja, 24. januar 2010


Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21

Veče live performansa:


18.00  Fia Bakstrem Instinkt krda 360˚

(* performans Fie Bakstrem izvodi avatar na domaćem jeziku)


19.30  Katarina Zdjelar/Jan Fervert On Past Futures...

(* performans Katarine Zdjelar i Jana Ferverta je na engleskom jeziku)


Dodatni program:


Subota, 30.januar 2010.


Salon Muzeja savremene umetnosti, Pariska 14

18.00  Grupa Spomenik – Predstavljanje projekta Matem i razgovor s publikom


Petak, 19. februar 2010.


Salon Muzeja savremene umetnosti, Pariska 14

19:00 Teorija koja hoda:

Pojam TEORIJSKA PRAKSA u formatu Sharp Thoughts - Ana Vujanović (TkH) + sparing partner + publika

HIPERREALNA ALEGORIJA – privremena prostorna instalacija

Bojan Đorđev, Siniša Ilić, Marta Popivoda (TkH)


Ulaz na sve programe je besplatan.


Javna vođenja kroz izložbu održavaju se subotom sa početkom u 13.00 (30.januar, 6, 13. i 20. februar). Mesto okupljanja: Salon Muzeja savremene umetnosti, Pariska 14. Više informacija na sajtu www.msub.org.rs

Saradnici na izložbi: Vladimir Jerić (tehnički konsultant), Nataša Lazić (PR), Katarina Krstić (organizacija).


Koncept:


Da li je savremena umetnost proizvod fascinacije estetskim objektima ili prostor proizvodnje znanja? Na koji način umetnost operiše znanjima u odnosu na teren akademije i nauke ili medijske kanale informacijskih razmena? Koja estetska i formalna sredstva upošljava kako bi upostavila ovaj specifični modus operandi?


To su neka od pitanja koje pokreće projekat Lecture Performance, izložba čiji je aluzivni naslov moguće prevesti kao predavanje-performans, a koji u sebi ukršta dva pojma – pojam predavanja i pojam performansa – oba sa svojim dugim i promenljivim tradicijama i definicijama. Izložba Lecture Performance nastala je kao rezultat kustoskog istraživanja ove umetničke oblasti, postavljajući pitanje da li se u okviru bogate tradicije performansa i body art-a može izdvojiiti jedna specifična forma – forma predavačkog performansa. Nedostatak konsenzusa oko toga šta lecture performance zapravo jeste doveo je do potrebe da se istraže različiti pojavni modeli i modusi delovanja. U okviru ovog relativno mladog ’žanra’ umetnici deluju na razmeđi između predavanja i performansa, uključujući elemente samo-refleksije, društvene refleksije, diskusione forme, izvođačke virtuoznosti ili različitih oblika akcije. Geneza lecture performance-a se može pratiti unazad sve do aktivnosti konceptualnih umetnika, iako je sam pojam uveden u polje umetnosti tokom devedesetih godina, preko savremenog plesa. Ipak, cilj ove izložbe nije samo da ponudi istorijsko-umetnički pregled ili presek razvoja ovog umetničkog ’žanra’, pri čemu bi ključni momenti tog istorijskog razvoja bili ilustrovani određenim umetničim radom. Birajući specifičnu formu kao izlagačko uporište, Lecture Performance pokušava da se uhvati u koštac sa pitanjima o moći umetničkog govora, dalekosežnosti umetničkog glasa, kao i “čemu nas uči savremena umetnost?”, te kako njena specifična znanja možemo upotrebiti danas.


Znanje, saznanje i pouka su u klasičnoj umetničkoj tradiciji nerazdvojivi od umetničkog gesta. Jedno od ključnih estetskih i društvenih obrazloženja umetničkog delovanja u doba prosvetiteljstva bio je Horacijev spis Ars poetica i vizija uloge umetnosti kao nečega što bi trebalo da “poduči i razonodi” (docere et delectare), tačnije nečega što podučava drugim sredstvima i što korpus znanja saopštava kroz filter estetskog ugođaja, odnosno “razonodu”. Sa tom tradicijom suvereno prekida modernizam koji uspostavlja jednu novu paradigmu, a to je da umetnost gledamo kao umetnost, odnosno kao društvenu delatnost koja je sasvim autonomna i u potpunosti zasnovana na sopstvenom jeziku – jeziku umetnosti. S druge strane, umetnost šezdesetih i sedamdesetih godina koja je uspostavila jezik savremenosti tj. onoga što smo danas skloni da zovemo “savremena umetnost”, obnavlja interes za “spoljašnji svet”. Forme novih medija i performansa ponovo uvode figuru umetnika-govornika, neku vrstu umetnika-podučitelja koji je izumeo novi jezik umetnosti za forme novog kritičkog “podučavanja”, neke vrste direktnog obraćanja javnosti. Danas su granice između učenja, informisanja, estetskog gesta, političkog čina, zabave i razonode veoma porozne – umetnost se koristi kao sredstvo informisanja, edukacije i političke intervencije, ili pak postaje deo industrije zabave, baš kao što i sam biznis ili politika koriste performativne i estetske forme za postizanje svojih ciljeva. Upravo to uzburkano i zamagljeno polje današnjih kreativnih praksi koje obuhvataju široko polje društvenog života predstavlja inspiraciju i osnovno polazište izložbe Lecture Performance, kao i radova koji su na njoj izloženi.


Umetnici:


ROBERT MORIS, (Robert Morris), 21.3, 1964.


Performans 21.3 Roberta Morisa koji ekskluzivno prikazujemo na ovoj izložbi, jedan je od najranijih primera predavačkog performansa ovog značajnog američkog skulptora, konceptualnog umetnika i pisca. Uz Donalda Džada, Moris se smatra jednim od najprominentnijih umetnika i teoretičara minimalizma. Njegov rad je, takođe, značajan za razvoj umetnosti performansa, land art-a, procesualne umetnosti i umetničke instalacije. Ukratko, možemo ga smatrati jednim od „očeva“ savremene umetnosti.

U desetominutnom performansu 21.3 iz 1964. godine umetnik prati usnama (kao na plejbeku) predavanje Ervina Panovskog pod nazivom Ikonološke studije, ponavljajući svaku i najmanju radnju koja prati predavanje ovog velikog istoričara umetnosti. Budući da se studija Panofskog odnosi na raspravu oko sadržaja i forme, pokreti usana govornika-performera namerno su 'raštimovani' sa zvukom predavanja koji zapravo dolazi iz obližnjeg kasetofona. S obzirom da Moris dolazi iz polja bliskog plesu, on ovde ne koristi ono što se naziva 'found footage' (nađeni ili već postojeći video materijal), već ’found movement’ – već postojeći pokreti.


ANDREA FREJZER, Izvolite, mogu li da vam pomognem? (Andrea Fraser, May I Help You?), 1991.


Andrea Frejzer je jedna od trenutno najpoznatijih američkih umetnica čiji je rad vezan za format feminističkog performansa i institucionalne kritike. Frejzer u svojim radovima prevashodno analizira funkciju umetnosti i institucija umetnosti kroz sociološke, psihoanalitičke i feminističke perspektive. Njen čuveni performans Izvolite, mogu li da vam pomognem? predstavlja svojevrsnu parodiju figure galerijskog vodiča u kojem umetnica iznenada okuplja oko sebe publiku i tobože otpočinje objašnjavanje umetničkih dela, dok zapravo izgovara okoštale fraze o umetnosti u monološkoj formi i koristi publiku samo kao “kulisu”. Tekst koji izgovara je unapred napisan i baziran na intervjuima sa umetnicima, kolekcionarima, umetničkim dilerima i ljudima koji nemaju nikakve veze sa umetnošću. Taj kolažni tekst omogućava umetnici da govori sa više različitih društvenih i klasnih pozicija i da analizira odnose među njima u okviru institucije umetnosti.


V-GIRLS Pitanje Maneove Olimpije (The Question of Manet's "Olympia": Posed and Skirted), 1989.


V-Girls je grupa performerki koju su činile Andrea Frejzer, Džesika Čalmers, Marta Ber, Mariane Vims i Erin Krejmer. V-Girls su započele svoj rad kao čitateljska grupa zainteresovana za feminističku teoriju, kako bi kasnije postale poznate po svojim performativnim diskusijama.

Pitanje Maneove Olimpije je izrežirana panel-diskusija u kojoj ove umetnice i teoretičarke na veoma inteligentan i sofisticiran, a u isto vreme veoma duhovit i samo-ironičan način preispituju čitav niz tema, prvenstveno u polju edukacije i teorije, počevši od refleksije sopstvenih pozicija kao predavača, preko institucije panel diskusije, do niza različitih teorija i „izama“, pri čemu je okosnica njihove performativne diskusije čuvena slika „Olimpija“ Edvara Manea.


DEN GREJEM, Publika/Performer/Ogledalo, (Dan Graham, Audience/Performer/Mirror), 1977

dokumentacija performansa, De Appel, Amsterdam 17min 45sec


Den Grejem je jedan od najznačajnijih umetnika kritičke konceptualne umetnosti, kao i teoretičara i pisaca o umetnosti danas. Akteri u ovom performansu su umetnik-izvođač, publika i veliko ogledalo. Umetnik stoji ispred ogledala, licem okrenutim prema publici, dok publika istovremeno posmatra i umetnika-performera i svoj odraz u ogledalu iza njegovih leđa. Grejem izvodi jednostavne radnje (kreće se po sceni, čini pokrete rukama, menja izraze lica i sl) i istovremeno ih precizno opisuje publici, služeći se principom tautologije, i ispitujući odnos između izvođačke akcije i govornog čina. Istovremeno, on reaguje i na ponašanje publike (izraze lica, smeh i sl) preklapajući prostor 'auditorijuma' sa prostorom 'pozornice'. Prisustvo ogledala i Grejemova interaktivnost sa publikom, čine da odnos između publike i performera postane višestruko multiplikovan.


MARTA RAZLER, Marta Razler čita Vogue, (Martha Rosler, Martha Rosler Reads Vogue), 1982

video performans, 25min. 45 sec.


Marta Razler je široko poznata po svojim performansima, fotografskim serijama, radovima u mediju videa i instalacije u kojima se, počev od kraja šezdesetih godina, fokusira na strukture i konstrukcije svakodnevnog i javnog života. Njeni radovi često proizilaze iz feminističkog pristupa i različitih medijskih tehnika.

Na izložbi Lecture Performance biće izložena video dokumentacija performansa koji je Marta Razler izvela uživo 1982. godine za čuvenu Paper Tiger alternativnu televiziju u Njujorku. U ovom performansu umetnica lista jedan broj časopisa Vogue, čitajući određene delove teksta, komentarišući ilustracije i reklame u časopisu i iščitavajući odnose koji im leže u osnovi – od uloge žene u konzervativnom društvu, do odnosa između ekonomije mode i zemalja „trećeg sveta“.




FIA BAKSTREM, Instinkt krda 360˚, (Fia Backström, Herd Instinct 360˚), 2005 – 2010, izložbena instalacija i performans uživo (24. januar, CZKD)


U svom performansu Instinkt krda 360˚, mlada švedska umetnica Fia Bakstrem (koja trenutno živi i radi u Njujorku) diskutuje pojam ljudske zajednice i njenu vezu sa religijom, nacijom, ideologijom ili, pak, potrošnjom. Zajednica koja ovu umetnicu najviše zanima jeste zajednica "ljubitelja umetnosti" ili činioca "sveta umetnosti", nekoga ko se identifikuje kroz pripadanje umetničkoj zajednici. Fia Bakstrem počinje svoj performans obraćanjem "Dragi ljubavniče, ili radije, dragi ti sa kojim delim veru u umetnost" i nastavlja svoj govor u oštrom kritičkom maniru postavljajući sledeća pitanja: "Kako se može desiti jedna zajednica otpora, ako to želimo? Gde je taj prostor gde jedan skup ima šire značenje od gomile prezasićenih potrošača u potrazi za zezanjem čiji je cilj da poziraju kao politički svesna bića?".

Instinkt krda 360˚ biće izložen u Kući Legata u vidu monumentalne instalacije koja sublimira različite kontekste izvođenja ovog performansa, a sam performans na lokalnom jeziku izvešće uživo avatar umetnice Fie Backstrem u CZKD-u, 24. januara u 18:00.


KATARINA ZDJELAR I JAN FERVERT, O prošlim budućnostima, (Katarina Zdjelar and Jan Verwoert, On Past Futures)

performans uživo (24. januar, CZKD)


Mlada beogradska umetnica Katarina Zdjelar (koja trenutno živi i radi u Roterdamu) i poznati berlinski kritičar i teoretičar umetnosti Jan Fervert izvešće dijaloški i debatni performans u kojem će diskutovati različite interpretativne konstrukte i kontekste prezentacije koji prate kretanje, razvoj i promociju savremene umetnosti. Performans je kreiran specifično za ovu izložbu, ali je njegovo značenje vezano za široke okvire međunarodne umetničke scene kao institucije.


PINKY SHOW, Susret povodom Radikalnog obrazovanja: Mačke u Sloveniji, (Encounters on Radical Education: Cats in Slovenia), 2009.

Predavanje-animacija

Pinki šou je originalna, nisko-bužetska, nezavisna  obrazovna TV emisija koju proizvodi grupa ljudi (trenutno locirana na Havajima) koja nastoji da ostane anonimna. Ova emisija postavlja u svoj fokus informacije i ideje koje su često pogrešno interpretirane, potisnute, ignorisane ili na bilo koji drugi način isključene iz mejnstrim diskusije. Pinki predstavlja i analizira ove materijale na neformalan i lako razumljiv način uz obilje ilustracija izvedenih u formi originalnih crteža specifično proizvedenih za taj kontekst prezentacije. Pinki zanima širok krug tema: manje poznate istorijske činjenice, kritička analiza i interpretacija različitih kulturalnih tekstova (filmova, umetnosti, reklama, muzike itd.), društveni i politički komentari, pitanja morala i etike, i bazično sve što ljudi možda ne znaju ili ne provode mnogo vremena razmišljajući o tome.

U tom smislu, Pinki šou se može nazvati pravim kritičkim pop-kulturnim fenomenom našeg doba. Sve epizode ove emisije moguće je besplatno daunlodovati sa adrese:

www.PinkyShow.org.

Na izložbi prikazujemo njihovu recentnu emisiju Susret povodom Radikalnog obrazovanja: Mačke u Sloveniji  iz 2009. godine koja tematizuje samu formu radikalnog obrazovanja.


VALTER BENJAMIN, Mondrijan ’63-’96 (Walter Benjamin, Mondrian 63-96), 1987.


Valtera Benjamina koji učestvuje na ovoj izložbi, zapravo možemo predstaviti kao istoričara umetnosti čiji biografski podaci nisu poznati. On je najpoznatiji po predavanju pod nazivom Mondrijan ’63-’96 koje je posvećeno slikama Pita Mondrijana datiranim između 1963 i 1996. godine. Predavanje je organizovala galerija ŠKUC i Marksistički centar u Ljubljani 1986. godine. Ista lekcija je snimljena u Beogradu i emitovana na Beogradskoj televiziji godinu dana kasnije u okviru programa TV Galerija.

Na izložbi prikazujemo snimak ove lekcije Valtera Benjamina i slike Pita Mondrijana koje su bile u središtu njegove debate.


PIRATBIRAN, Egzodus remiks, (Piratbyrån, Exodus Remix),  2008.

Dokumentacija performansa


Piratbyran (švedski: Biro za pirateriju) nije striktno umetnički kolektiv, već radije grupa aktivista koja se bori protiv komercijalizacije znanja i informacija, oličenoj u instituciji kopirajta. Rad ove grupe je bio posvećen restrikcijama koje takav sistem nameće, naročito u polju digitalne i mrežne kulture koja nam navodno obezbeđuje mnogo demokratičniji pristup zajedničkim resursima iz polja kulture. Danas, Piratbyran više ne žele da se bave problematikom "autorskih prava", i smatraju da je ta tema prevaziđena - nadalje, kolektiv želi da se bavi proučavanjem, poboljšavanjem i novim načinima za kopiranje, skladištenje i distribuciju informacija. Društveni aktivizam grupe Piratbiran se pre svega ogleda u formiranju platforme za razmenu The Pirate Bay, kao mesta na kojem je moguće slobodno deliti i razmenjivati kulturne sadržaje bez obzira na trenutne zakonske restrikcije.

U svojim akcijama Piratbyran često koriste performativne strategije ili internet-video forme koje figurišu i kao umetnost, a koje ova grupa rado izlaže na raznim značajnim manifestacijama kao što su Transmedijale u Berlinu ili prethodna Manifesta 2008. u Trentinu. Na izložbi Lecture Performance biće predstavljeno nekoliko manifestnih tekstova grupe Piratbyran i nekoliko video zapisa njihovih “tajnih” performansa.


MARK LEKI, Kino u krugu, (Mark Leckey, Cinema in the Round), 2008.

(predavanje-performans, montirana video dokumentacija)


Mark Leki, dobitnik Tarnerove nagrade 2008. godine za najboljeg britanskog umetnika, predstavio se na izložbi finalista u Tate galeriji u Londonu, baš ovim radom. Kino u krugu ili kino sa svih strana kako je još moguće prevesti naziv ovog predavanja-performansa sastoji se iz četiri dela naizgled opskurnih naziva: „hleb i so“, „lopte od krzna“, „3 i D“ i „stene su spor život“. Umetnik se bavi genezom medijskih slika koje nas okružuju i odnosom između predmeta tj. trodimenzionalne stvarnosti i njihovih slika tj. dvodimenzionalne pojavnosti na televiziji, filmu ili kao animiranih slika. U razvijanju ovog predavanja-performansa, Leki se obilato služi referencama iz popularne kulture, televizijskih emisija, umetnosti, filma i dr, pa se tako u ovom filmu-predavanju-performansu pojavljuju mačak Filiks, Garfild, Homer Simpson, ali i radovi umetnika kao što su Filip Gaston, Georg Bazelic, Gilbert i Džordž i još mnogo toga.


JERONIMO FOS, Fanfare za efektivnu slobodu, (Jeronimo Voss, Fanfares for Effective Freedom), 2008

video, 23 min. 50 sec.


Video-instalacija mladog nemačkog umetnika Jeronima Fosa, koja sadrži elemente predavačkih pomagala kao što su grafoskop i grafoskopske folije, zasnovana je na umetnikovom istraživanju razvoja kibernetike. Polazište ovog rada je prototip kompjuterskog upravljačkog centra, koji je razvio britanski naučnik Staford Ber (Staphord Beer) sedamdesetih godina u cilju kontrole i regulacije razvoja nacionalne planske ekonomije čileanske države nakon dolaska na vlast Salvadora Aljendea i uspostavljanja socijalističkog društvenog poretka. Ber opisuje glavnu sobu upravljačkog centra, tzv. Opsroom kao deo projekta koji slobodu definiše kao „merljivu funkciju efektivnosti“. Futuristički izgled ove sobe implicira ne samo politička očekivanja i obećanja socijalističkog projekta društvene modernizacije, već aludira i na uspostavljanje specifične veze između čoveka i tehnologije koja je danas, sa masovnom upotrebom kompjutera, postala deo svakodnevnog života.


POLIN BUDRI I RENATE LORENC, N.O.Body, (Renate Lorenz i Pauline Boudry, N.O.Body), 2008

foto i video instalacija: 47 fotografija i DVD 15 min


Foto i video instalacija N.O. Body švajcarskih umetnica baziranih u Berlinu Renate Lorenc i Polin Budri, rezultat je nihovog interesovanja za istraživanja nemačkog devetnaestovekovnog seksologa Magnusa Hiršfelda, koji je razvio svojevrsnu teoriju roda, koju je nazvao teorijom ’međustanja’ po kojoj su ’muško’ i ’žensko’ ideali koji postoje samo u teoriji, dok je u realnosti svako ljudsko telo negde između ova dva. Sam film predstavlja video re-inscenaciju fotografije čuvene američke bradate žene iz devetnaestog veka. Reinscenacija se odvija u devetnaestovekovnoj sali za predavanja, pred praznim auditorijumom, koji zamenjuju posmatrači na izložbi. Film između ostalog postavlja pitanje šta se događa u procesu produkcije znanja u trenutku kada objekat istraživanja zauzme mesto predavača-istraživača?


TkH (Teorija koja hoda), Pojam TEORIJSKA PRAKSA u formatu Sharp Thoughts + HIPERREALNA ALEGORIJA - prostorna instalacija (umetnički događaj, 19. februar, Salon Muzeja Savremene umetnosti)


Teorija koja hoda oformljena je kao istraživačko-teorijsko-umetnička grupa u Beogradu 2000. godine. Osnovna delatnost TkH platforme je osnaživanje savremenih izvođačkih praksi i njihovih kritičkih diskursa kroz TkH časopis za teoriju izvođačkih umetnosti, obrazovne programe i umetničko-teorijske projekte. Umetnička praksa TkH je od početka bila posvećena razmatranju pojma ‘teorijski performans’ i uglavnom se odvijala na terenu izvođačkih umetnosti. Prošle godine TkH je izvela svoj ‘Poslednji teorijski performans Générique’ u kome je zapravo publika bila izvedena na stejdž, tako što je pozvana da postavi pitanje i da svoj komentar na performans koji se navodno ‘tek završio’. Poslednji teorijski performans Générique je performans koji se samo fiktivno desio, a koji je dobio svoj legitimitet, trajanje i formu tek nakon što je publika pristala da učestvuje u ovoj igri ‘pretvaranja’. Performans je bio najavljen kao predstava koja će se baviti kontraverznom tematikom – ženskim sisama. Nakon što je izvela svoj poslednji teorijski performans TkH se posvetila projektima samo-edukacije i alternativnom pozorištu. Format diskusije u vidu Sharp Thoughts kao neposredne kritičke rasprave jednog ‘proponenta’ i jednog ‘oponenta’ određene teorijske teze razvijen je u okviru projekta samo-edukacije pod nazivom Raškolovano znanje. Na izložbi Lecture Performance TkH će izvesti jednu ovakvu diskusiju na temu Altiserovog pojma ‘teorijska praksa’ i izložiti prostornu instalaciju pod nazivom Hiperrealna alegorija.


GRUPA SPOMENIK, Projekat Matem, 2009-2010.

(video instalacija i distributivna skulptura)


Od 2002. godine Grupa Spomenik je bila aktivna u polju umetničke prakse i teorije, razvijajući strategije za generisanje političkog prostora koji bi omogućio diskusiju o jugoslovenskim ratovima devedesetih godina i postojanju posleratnih kolektiviteta u regionu. Ova grupa traga za drugačijim modusima pripadanja i solidarnosti od onih koje možemo prepoznati kao etno-kulturalne, a što je imperativ koji uspostavljaju, kako nove etničke države, tako i Evropska Unija.

Grupa Spomenik postavlja u središte svoje analize genocid u Srebrenici i veruje da se o genocidu može govoriti, ali da su politika i kritika ideologije jedini odgovarajući jezici kroz koje se zapravo može govoriti o genocidu. Jedan od aspekta tog govora jeste “konstrukcija matema genocida”, o čemu se može više saznati u video belešci predavanja i diskusije unutar ove grupe. Matem je koncept koji je uveo dvadesetovekovni psihoanalitičar Žak Lakan. U pitanju je formula koja daje mogućnost da se određene ideje i analize izraze kroz matematičke relacije.

Nešto više o radu Grupe Spomenik, biće moguće čuti u subotu 30. januara u 18:00, kada je zakazano predstavljanje radova i diskusija sa publikom.


Portfolio Muzej savremene umetnosti Beograd


 

Datum objavljivanja: 19.01.2010.