Umetnik

J. M.

Prati umetnika

Pretraga

L.A. Raven: Idealne individue

U petak, 11. marta u 19 sati u Salonu Muzeja savremene umetnosti, Pariska, 14., otvara se izložba, "L.A. Raven: Idealne individue". Kustos izložbe: Zoran Erić. Izložba traje do 11. aprila, 2011. godine.

 


Godine 2001, L.A. Raven predale su lični oglas Gardijanu pozivajući „Idealne individue“ da se prijave za učestvovanje u njihovom istraživanju „budućih stilova života, promena u društvu i trenutnih trendova u modi i reklamiranju“. Taj čin mogao je biti shvaćen kao uobičajena strategija u praksi participatorne i relacione umetnosti, kada umetnici pokušavaju da pronađu „glumce“ za svoj rad. Međutim, projekat je izazvao potpuno drugačiju reakciju javnosti pošto su novine naprosto odbile da objave oglas. Ono što je u oglasu bilo toliko „nastrano“ da isprovocira cenzuru jesu fizički uslovi koje je kandidati za „Idealnu individuu“ trebalo da ispunjavaju: obim struka od 43 cm, nepotpuno razvijene grudi, nepotpuno razvijena sekundarna seksualna obeležja, neobične navike ishrane, određen dnevni raspored, bar jedan praktičan hendikep, itd.


Potraga za „Idealnom individuom“ koju su započele L.A. Raven i reakcija Gardijana pokrenule su mnoga zagonetna pitanja u vezi s društvenim oblikovanjem savršenog tela u različitim istorijskim i kulturnim kontekstima. Takođe su postavile pitanje javnog prihvatanja „normalnog“ i „zdravog“ tela, i njegovog razlikovanja od onog koje to nije. Naposletku, ukazale su na ulogu modne industrije, s njenim globalnim dometom, u postavljanju trendova, kao i na dubok uticaj koji ona vrši na potrošače, naročito na tinejdžerke, za koje manekenke predstavljaju telesne uzore.


Od tog projekta pa nadalje, umetnički dvojac L.A. Raven postavlja situacije koje preispituju zapadnjačke ideale muške i ženske lepote i odgovarajuće obrasce konzumiranja, te posledice koje oni ostavljaju na poremećaje u ishrani kod tinejdžerki (Keli). U svojim projektima, sačinjenim od videa, fotografija, crteža i kolaža, one beleže opsednutost savršenim, pomodnim telom, kao i način na koji se muški i ženski ideali lepote koriste u marketinškim strategijama potrošačkog društva. L.A. Raven postavile su mnogobrojne performanse i situacije u kojima izlažu mlade ljude mukama kakve manekeni trpe za vreme audicija za modne revije ili kakve igrači preživljavaju na audicijama za baletske škole (Izbor prirode).


Skup pitanja koja se tiču tela kao estetskog ideala i mesta kulturnog obrazovanja identiteta postao je još složeniji kada su L.A. Raven počele da se pojavljuju u sopstvenim radovima (Divlja zona 1). Tada su njihova vlastita tela i identiteti izričitije postali središte njihove umetnosti, i prvenstvena žiža njenog prijema kod javnosti. Izlažući vlastita mršava tela oku javnosti, L.A. Raven zaoštrile su svoj umetnički stav i uhvatile se u koštac s pitanjima vezanim za identitet i otelovljenje, uključujući i to kako se identitet može određivati, prevazilaziti ili potkopavati telesnim praksama. Time su ukazale na to kako se savremeni identiteti grade pomoću tela i u telu, i na napetost između oblikovanja sebe i ograničenja koja nameće telesnost.


Nova tema koju su L.A. Raven istakle pojavljivanjem u svojim radovima jeste njihov međusobni odnos i identitet kao bliznakinja i dinamika njihovog ponašanja, što je postalo srž za nekoliko radova, među kojima su i San i Trans bezumnog života.


Lizbet i Anželik Raven tvrde kako bi radije da se nisu rodile kao bliznakinje. I pored toga, one u svom radu neprestano tematizuju sva lica bliznaštva, baveći se svojom potrebom za individuacijom i razlikovanjem u sukobu sa strahom i poteškoćama vezanim za postajanje istinske individue, kao i suparništvom, ljubomorom i odnosom ljubav-mržnja prouzrokovanim njihovom nerazvijenom individualnošću.


Salon muzeja savremenih umetnosti u Beogradu predstaviće izbor od šest radova L.A. Raven u medijima video-instalacija, crteža, kolaža i fotografija od 2000. do danas.


Izložba Idealne individue je realizovana u saradnji sa sledećim institucijama: Museum of Modern Art Arnhem (MKKA), Ellen de Bruijne Projects, Villa Romana, Casino Luxembourg.


Izložbu su podržali Mondriaan Foundation i Fonds BKVB.


Publikacija

L.A. Raeven: Analyse/Research, 2010.

Koncept/Dizajn: Mevis & Van Deursen

Distribucija: Hatje Cantz

Eseje napisali: Dženifer Alen, Zoran Erić i Mirjam Vesten


Biografija


Lizbet i Anželik Raven rodile su se kao jednojajčane bliznakinje u Helenu, u Holandiji, 1971, a trenutno žive i rade u Amsterdamu. Obe su želele da studiraju umetnost ali, budući da su nameravale da žive odvojenim životima i da se bave različitim poslovima, kada im je bilo dvanaest godina, odlučile su da bacaju novčić, te je pobednici Anželik odobreno da studira umetnost, dok je Lizbet morala da se posveti nečem drugom, a to je bio poziv medicinske sestre. Anželik je početkom devedesetih studirala umetnost u Bredi i modu u Antverpenu, dok je Lizbet učila za medicinsku sestru u Mastrihtu, Haseltu i Luvenu pre no što je shvatila kako ne želi time da se bavi. Pošto je od Anželik dobila dozvolu, Lizbet se upisala na studije umetnosti i fotografije u Utrehtu koje je pohađala od 1993. do 1997, dok je 1998. pohađala Akademiju Jan van Ajk u Mastrihtu. U međuvremenu, Anželik je živela u Parizu od 1995. do 1999, gde je radila za Žana Pola Gotjea, te se kao insajder odlično upoznala sa standardima modne industrije. Nakon deset godina odvojenog života i rada, Anželik se pridružila Lizbet na Akademiji Jan van Ajk i one su shvatile kako moraju da sklope „savez“ i započnu zajedničku umetničku praksu pod imenom L.A. Raeven – što je reakcija na njihov identitet kao bliznakinja i šablonsko društveno poimanje njih kao „jedne jedinice“.


 

Datum objavljivanja: 09.03.2011.