Pretraga

Oživljavajući stvari, već zaboravljeni zanat ručnog veza, Bosiok je pojačao izazov, naznačio osnovnu opsesiju telom. Bosiok je pokazao svoje autentično biće, svoju slobodu, svoj san, svoj seks. Malo li je? U pravu je ona žena koja je u Turiji, povodom ovih ku(r)varica doviknula našem slikaru, čarobnjaku: E, moj sinko, da su ovakve nekad bile, nikad ne bi izašle iz mode.



Dr Draško Ređep

(Deo teksta “Miris žene i divljeg kestena” objavljenog u knjizi “S obe strane reke” 2013.g)



…Šta je kuvarica – kuvarica je vez, format, ideja da se tekstom kaže nešto duhovito. Sve njegovo je sasvim druga priča. Znači, kuvarice jesu, to je nesporno, ali jedan daleki odblesak. To su te kuvarice, kao što je bilo sunce u Starom Sivcu koje je samo Ređep u svojoj literaturi opisao. To će ostati. Ostaće i ova priča da je Doru Bosiok imao ovu sjajnu, čudnu, drugačiju izložbu kuvarica. Čak je i u naslovu izbegao da se izložba povlači kao “Kuvarice”. Da se vratim na ono što je tu bitno i što je Doru time postigao. To je njegov crtež, njegov poriv, njegova želja i uspešnost u spajanju crteža i tekstualne poruke, bez obzira na kom je jeziku – da li je znakovni jezik ili neki od naših jezika, svetskih ili ovdašnjih, neki aforizam, neki stih, neka misao, znači slova i crtež koji se spajaju u neku njegovu kombinaciju i to je sam odabrao… Tako je on odabrao kuvaricu I to mu je spoj sa našom tradicijom. Uistinu, kad bi sad išli redom, od kuvarica do kuvarica, od crteža do crteža, od slike do slike, mi bismo mogli sad da napravimo neki sistem šta je to on ovom izložbom hteo izvan ovoga da pokaže, jer on pripada velikim istraživačima, modernim u svakom pogledu.



Pero Zubac

(Deo teksta sa OKRUGLOG STOLA povodom izložbe “Kurvarice” u galeriji “Prometej” u Novom Sadu 2008. g)



DORU BOSIOK



1950. Rođen je u Nikolincima (6. marta), od oca Gheorghea Bosioka i majke Parascheve (Petku) Bosiok. U Vršću uči osnovnu školu a Gimnaziju završava 1968. u Pančevu.

1969. Upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Bukureštu (Institut de Arte Plastice ”N. Grigorescu”). Za vreme studija po prvi put izlaže, u prostorijama Jugoslovenske ambasade u Bukureštu (1971, 1973) i grupno, na Salonu stude nata u Klužu (1973). Prvo studijsko putovanje u Italiju, posećuje Veneciju, Firencu, Rim (1972). Sledeće godine posećuje London a u narednim godinama u više navrata Pariz koji ga najviše impresionira i kome se stalno vraća.

1973. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Bukureštu u klasi prof. Eugena Pope. U jesen iste godine – prvo zapo slenje – radi kao profesor likovne umetnosti u Gimnaziji u Vršću.

1976-1979. Zaposlen je pri Televiziji Novi Sad, u svojstvu TV-ilustratora. Iste godine (1976) stvara vizuelno-grafički identitet “Lumine”, časopisa za literaturu, umetnost i kulturu na rumunskom jeziku i likovno uređuje do 1980.

1978. Postao član Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine.

1979. Izabran za Predsednika Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine. Iste godine zapošljava se u svojstvu tehničkog i likovnog urednika.

1980. Stvara vizuelno-grafički identitet “Tribune tineretului”, lista za omladinu na rumunskom jeziku i likovno ga uređuje do 1981.

1981. Koristi stipendiju “Moša Pijade“ za stručni boravak u Parizu. Iste godine počinje da oprema likovno-grafički poznatu ediciju “Prva knjiga” Matice Srpske. Pedesetak naslova ove edicije oprema do 1988. Učestvuje u radu kongresa ICSID-a, ICOGRADA, IFI “DESIGN ’81“ – Helsinki.

1982-1983. Stipendista je francuske Vlade, sa boravkom u Parizu. Specijalizira se na temu “lntermedijalne strukture u grafici” – (ilustracija, strip, karikatura, kolaž etc.). U Parizu upoznaje Dadu Đurića koji ga upoznaje sa Romanom Cieslewiczem, Rolandom Toporom, posećuje redakcije ”Le Mond“-a, ”L’Humanite“-a “Hara Kiri“-a i ”Lui“-a. U Parizu izlaže na više grupnih izložbi a izlaže i samostalno u galeriji centra “Albert Chatele.

1984. Postao član Saveza novinara Jugoslavije.

1985. Izabran je za Predsednika Saveza udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Jugoslavije, sa mandatom koji je trajao do novembra 1988. godine.

1987-1988. Biva uvršćen u tri godišnjaka u Japanu, JCA ANNUAL 7, JCA ANNUAL 8 i THE SEXY DREAMS (jedini umet nik iz Jugoslavije) – izdavač JCA Tokio, Japan.

1990. Vraća se na Televiziju Novi Sad, u početku kao scenograf, dizajner a 1991. inicira osnivanje i rukovodi kao art director Studiom za dizajn.

1992-1994. U svojstvu art directora sarađuje sa agencijama SM “SAATCHI & SAATCHI/BSB”, “SPECTRA GROUP-OGILVY & MATHER“ i Centrom za marketing “MARK – PLAN“-om iz Pančeva.

1994. Postao je član Nezavisnog udruženja novinara Srbije i IFJ (International Federation of Journalists).

1995. Posle petnaest godina ponovo grafički oblikuje “Luminu”.

1995. Odlazi u Sjedinjene Američke Države sa porodicom i nastanjuje se u Čikagu.

1996. Po povratku iz Sjedinjenih Američkih Država uređuje za TV Novi Sad multimedijalnu emisiju vizuelne kulture “VISUAL” koja prati vizuelne umetnosti kod nas i u svetu (13 х polusatnih emisija).

1998. Osniva ART DIRECTORS CLUB JUGOSLAVIJE (SRBIJE) i izabran za potpredsednika ove asocijacije

1999. Zaposlen u Srednjoj školi za dizajn “Bogdan Šuput“ u Novom Sadu gde predaje – PLAKAT.

2003. Prelazi u Višu Tehničku školu u Novom Sadu i predaje kao predavač predmete Forma i stil i Marketing i dizajn

2008-2012. Posle akreditacije VISOKE TEHNIČKE ŠKOLE STRUKOVNIH STUDIJA preuzima i predmete GRAFIČKI DIZAJN I i PLAKAT. Na specijalističkim studijama ilustracije predaje predmet EDITORIJAL ILUSTRACIJE.

2012. Posle akreditacije novih studijskih programa predaje predmete na smeru GRAFIČKI DIZAJN-TEORIJA VIZUELNIH GRAFIČKIH KOMUNIKACIJA i MARKETING KOMUNIKACIJE a na specijalističkim studijama ilustracije i predmet ILUSTRACIJE AMBALAŽE.