Umetnik

J. M.

Prati umetnika

Pretraga

Kuća za ljude i umjetnost Lauba

Kuća za ljude i umjetnost Lauba u Zagrebu kao primer pozitivne privatne
inicijative u svetu umetnosti, utorak, 3. decembar 2013. u 19h, Kino sala MSUV .
Kustoskinje: Vanja Žanko, kustoskinja Laube, Zagreb i Suzana Vuksanovic, kustoskinja MSUV, Novi Sad





Trajanje prezentacije:



60 minuta



Lauba je novi izložbeni prostor posvecen savremenoj umetnosti u Zagrebu, koji je primer pozitivne  privatne inicijative u svetu umetnosti. Radi se o jedinstvenom projektu na prostoru zemalja bivše  Jugoslavije, zapocetom pre svega dve godine. Kustoskinja koja je osmislila program Laube govorice o  inovativnim praksama ostvarenim kroz ovaj projekt.



Lauba je prvi zašticeni spomenik kulture grada Zagreba uspešno transformisan u savremeni  izlagacki prostor u ovom milenijumu. Lauba je izgrađena kao jahaonica austro-ugarske vojske 1910.  godine i na svoj stoti rođendan docekala je pocetak obnove. Da se radi o izuzetnom poduhvatu, govore i  brojne pohvale i prestižna godišnja nagrada Hrvatskog društva arhitekata Bernardo Bernardi. Emil Eisner  i Adolf Ehrlich, vodece zagrebacko građevinsko poduzece, 1910. godine projektovalo je Konjanicku  kasarnu austrougarske vojske. Prostirala se na više od dvadeset hiljada kvadrata: tu su se nalazile  zgrade za polaznike brigadirske škole, kovacnica, staje za držanje konja... i jahaonica. Donedavna je u  ovom kompleksu delovao poznati Tekstilni kombinat Zagreb, jedina fabrika specijalizovana za  proizvodnju vrhunskog damasta. Jahaonica je danas jedina sacuvana građevina koja je pripadala  kompleksu. Svojim se severnim proceljem prostire na Ulicu Baruna Filipovica i prvi je primer obnovljene  arhitekture vojnicke baštine u ovom delu grada. Rec je o zašticenom spomeniku kulture, stoga je za  savremeni izložbeni prostor adaptiran na nacin da su ocuvane vredne istorijske karakteristike, u uskoj  saradnji sa Silvijem Novakom i Vesnom Paladino iz Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i  prirode. Istovremeno, prostor je prilagođen specificnim potrebama radova savremene umetnosti. Sve je  zapocelo u januaru 2007. kada je organizovan pozivni arhitektonski konkurs za Kucu za ljude i umetnost.  U martu je odabran projekat koji potpisuje arhitektonski trio, na celu sa Alenkom Gacic-Pojatinom, u  saradnji sa Brankom Petkovic i Anom Krstulovic. Timu se pridružuje Morana Vlahovic, koja potpisuje  oblikovanje enterijera.



Lauba radi iskljucivo sa aktivnim savremenim umetnicima. Osnovana kao aktuelno i živo mesto,  Lauba usko sarađuje i prati rad tridesetak hrvatskih umetnika, kao i nekolicine međunarodnih umetnika.  Jedinstvenost Laubinog pristupa leži u redovnom posecivanju ateljea i sarađivanju u celom procesu produkcije radova. U tim trenucima pruža se kriticka potpora, ali se takođe tehnicki i finansijski pomaže u stvaranju radova. Tako se Lauba profilisala u jedino mesto u gradu koje ne prima samo konkursne radove nego sama otkriva najbolje od savremene umetnosti danas i predstavlja samo najbolje radove. Do  samostalne izložbe dolaze samo vizuelni umetnici s najboljim radovima. Kvalitet je jedini kriterijum. Stoga  Lauba nema fiksni godišnji plan, nego radi fleksibilno i određuje termine u skladu s istinskim stanjem umetnicke produkcije. Izlagali su: Stanko Abadžic, Morten Andersen, Lovro Artukovic, Ivan  Fijolic, Ivana Franke,Kristina Lenard, Bruno Pogacnik, Viktor Popovic i Marko Tadic. Lauba se profilira u  jedinstveno mesto u kojem se mogu doživeti razliciti dometi u umetnosti novog milenijuma. Sve forme  izražaja su prihvacene, a interdisciplinarne saradnje poželjne.



Lauba zaista brine o svojim umetnicima i nakon izlaganja. Vodeci se principom da je ovo kuca koja  pomaže u stvaranju umetnicke scene, ovde se pridaje velika pažnja stvaranju materijala koji  omogucavaju umetnicima savršenu prezentaciju. Ovaj konstantni angažman (a ne samo retka posledica)  Laubu potpuno izdvaja iz uobicajene galerijske prakse. Za svakog umetnika se povodom izložbe izrađuje:  foto dokumentacija svakoga rada, foto dokumentacija postavka i otvaranja, photo session autora/ke, tekst  priznatog kriticara, prevod teksta na engleski jeziki, kompletni press clipping izložbe. Za pojedine  umetnike izrađuje se video trejler i video dokumentacija. Svakom umetniku priprema se portfolio s kojim  se dalje može predstavljati, kako na domacim tako i na međunarodnim konkursima. Svi materijali kreiraju  se na hrvatskom i na engleskom jeziku. Vrlo cesto Lauba sama kontaktira domace i strane institucije, ili  pomaže umetnicima u toj komunikaciji. Nebrojeni su primjeri preuzimanja radova ili celih izložbi, upravo

na temelju premijernog predstavljanja u Laubi.



Lauba na inovativan nacin predstavlja svoju zbirku. Danas je pristup koji Lauba koristi od samog  osnivanja postao prihvacen u brojnim važnim međunarodnim institucijama. Naime, umesto Stalne  postavke kreirans je Nestalna postavka, što znaci da se svakoga meseca u njemu menjaju pojedini  delovi.Ovakav program reflektuje potrebe za novim i drugacijim tumacenjima i kontekstualizacijama  radova moderne i savremene umetnosti. Isto tako, našim posetiocima nastoji da omoguci da svakom  svojom posetom otkriju nove radove i zbirku dožive na nov nacin. Pojedini radovi iz pređašnjih postavki  postaju nam okidaci za stvaranje novih narativa, pa ih stoga ostavljamo na njihovom mestu u postavci i  oko njih postavljamo nove radove. Na taj nacin u prostoru cuvamo i starije slojeve postavke.



Lauba ostvaruje interdisciplinarne saradnje. Otvorena za nove saradnje i metode rada, Lauba poziva  strucnjake iz razlicitih oblasti - poput savremene nauke, muzike, plesa i filma na saradnje sa vizuelnim  umetnicima. Neki od projekata za Zagreb i za Hrvatsku bili su pionirski poduhvati – razvijeni su specificno  za prostor Laube i uskoj saradnji sa njenim timom. Povodom izložbe Ivane Franke neurolog Ida  Momennejad i neurohirurg Ulrich-Wilhelm Thomale održali su jednodnevni simpozijum u kojem se  kontekstualizovao rad naše umetnice u polju neuro-estetike. Pohvalno je da je ovaj model preuzeo  Deutsche Guggenheim prilikom iduce prezentacije Ivane Franke, na zahtjev umetnice. Specificno za  galerijski prostor Laube razvijen je plesni performans Ksenije Zec i Saše Božica (u izvoDenju Petre  Hrašcanec i Nikoline Pristaš), u saradnji sa vajarem Igorom Rufom. U saradnji sa Društvom arhitekata  Zagreba dve godine zaredom odvijao se simpozijum Misli prostor, koji ugošcava arhitekte i vizuelne  projekte, koji konceptualno promišljaju dosege na granici ova dva podrucja. SaraDivalo je više od tri  stotine arhitekata iz celoga sveta, a u žiriju su sedili arhitekti poput Rem Koolhasa i Zahe Hadid. Tom  prilikom izložba nam se selila u Storefront u New Yorku.



Lauba sprovodi jedinstveni program edukacije kroz volontiranje. Od prvog dana Lauba omogućava studentima intenzivni volonterski program, kroz koji mladi uce o svim aspektima funkcionisanja jedne  institucije. Zaposleni Laube ulažu silni trud, vreme i znanje u volontere, koji pozitivnom energijom  ispunjavaju prostor i postaju ambasadori kuce. Iako je ovaj nacin rada opštee prihvacen u celom svetu, za sada je Lauba jedina koja sistematski izvodi razrađeni program edukacije kroz volontiranje.  Program volontiranja u Kuci Lauba, kroz rad u raznim aktivnostima, pruža priliku mladim ljudima za  sticanje prakticnog iskustva, kao i upoznavanje s funkcionisanjem jedne znacajne privatne zbirke  savremene umetnosti. Želimo pridoneti umrežavanju studenata i studentkinja srodnih struka, a time i  sticanju i razmenjivanju novih znanja i iskustava. Program volontiranja podrazumeva upoznavanje sa nacinom rada, te ukljucuje: pripremu pre otvaranja, cuvanje umetnickih dela, vođenje, asistenciju u  medijskoj i web-administraciji, pripremu i izvođenje seminarskog rada i periodicno sarađivanje u postavljanju izložbi.

Datum objavljivanja: 02.12.2013.