Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Risto Stijović
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Juraj Plančić
Kooperacija, ne korporacija / o pojačanim potencijalima umetnosti
Otvaranje izložbe, "Kooperacija, ne korporacija / o pojačanim potencijalima umetnosti" održaće se u subotu, 11. septembra u 16 časova, na lokaciji: ITS Z1 International Test Site Z1 Ritopek. Izložba traje do 21. septembra, 2010. godine.
Učesnici: Elisabeth Penker; Eleana Louka; Freek Lomme; Interacting Arts, Dusica Drazic i Sam Hopkins; Ranko Travanj; Tanja Juričan; Tanja Marković i Maja Mirković; Société Réaliste, Chto Delat; Rainer Ganahl; Jenny Marketou; Reality Check - Art and Activims (Reader, Vladan Jeremić, Madeleine Park, Rena Raedle i Katarina Popović); Raimi Gbadamosi; Bona Park i Hyunjoo Byeon; Marina Gržinić, Aina Smid i Siniša Ilić…
Kustos: Maja Ćirić
U saradnji sa: David Goldenberg
Ključne reci: participacija, kritika, globalizacija, multi – kulturalizam
Inspirisano Luhmann i Lingner koji pod terminom PA (post autonomija) ukazuju da umetnost prevazilazi autonomiju
Iskorak ka šablonu Post Autonomije omogućava nam da se pomerimo od postojećih interesa umetnosti i da lociramo drugačije pozicije, termine, teritorije, stanja, jezik,
Zašto je izložba kritika uloge umetnosti u neoliberalizmu, revizija globalizacije i kolonizacije ?
Zato što smo svesni unutrašnjeg kolapsa sveta umetnosti.
Zato što podržavamo ideje, koje poput PA, mogu da stvore nove odnose i situacije u globalnom trans-nacionalnom društvu.
Zato što što želimo da iniciramo mikro-političke situacije uvođenjem dodatnih scenarija za čitanje savremene umetnosti.
Zato što su dosadašnji pokušaji umetnosti da se razveže od postojećih moći i vrednosnih sistema bili neuspešni.
Zato što želimo da ukažemo na nevidljive pozicije savremene umetnosti i poseban društveno politički okvir koji se zalaže za jedinstvenu mentalnu geografiju.
Svi narativi koji su doprineli razvoju savremene umetnosti u Modernizmu nisu prozvali njegove negativne aspekte a naročito njegovu ulogu u kolonizaciju drugih (kultura) dok su istvoremeno doprinosi utemeljenju nacionalne države. Pošto su nesposobni da reše inherentne probleme javila se potreba za fundamentalno različitom strategijom. Mogli bi da odemo toliko daleko da kažemo da je nemoguće da se upotrebe postojeći modeli da bi se razrešili postojeći društveno-politički problemi i to ne samo zbog činjenice da su postojoći modeli razvijeni iz euro centirčne tradicije, već da služe da bi održali hegemoniju i postojeće centre kulturne moći.
Datum objavljivanja: 08.09.2010.