Umetnik

J. M.

Prati umetnika

Pretraga

Kolaži Jelene Trpković

U Blok Galeriji, Novi Beograd, Jurija Gagarina 221. u toku je izložba kolaža autorke Jelene Trpković. Radovi se mogu pogledati do 21. oktobra.

 


O KAKO JE ČUD(ES)AN OVAJ SVET!




Taj čud(es)an svet koji nam se otkriva u umetničkim delima Jelene Trpković satkan je od fikcija ne-stvarnog predstavljenih kao stvarnost, od sudova o stvarnosti iskazanih estetskim rebusima. Uz njihovu pomoć ona nam jemči da je moguće i ono što mislimo da nije, ono što mislimo da ne postoji. Poziva nas da oslobodimo svoj pogled, imaginaciju, da otkrijemo sav onaj skriveni, subverzivni potencijal kojim govori njen  jedinstveni, ponekad veseo i duhovit, ponekad ciničan i oštar, ali uvek angažovani glas.

Sada već decenijama ona svoj kreativni senzibilitet postojano, ali ne i posve slučajno, izražava tehnikom kolaža. Po K. Grinbergu, čuvenom teoretičaru modernizma, kolaž predstavlja osnovnu prekretnicu u razvoju kubizma a time i čitave umetnosti 20. veka, umetnosti koja nam je donela legitimnost osvajanja bezgraničnih umetničkih sloboda. K. Bogdanović na početku ovog milenijuma taj fenomen osvojenih sloboda naziva ''sintezom kolažnog shvatanja umetničkog izraza''. Poput jednog od svojih preteča iz ''drugog talasa kolaža'',  R. Hamiltona - koji je, tokom 60-tih godina, paralelno sa semiotičkim analizama Barta, Eka i Bodrijara, ispitivao odnose između različitih vidova izražavanja koji se međusobno isključuju, načine ukidanja granica izmeću ''visoke'' i ''niske umetnosti'' i stvorio kolaže u kojima ikonografija modernosti i glamura naizgled nudi potrošački raj a zapravo ironično najavljuje dvosmislenost parodije koja će postati karakteristična za umetnost pop-arta na čijem se začetku nalazio – i radovi Jelene Trpković su višeslojni.

U prvom, neposrednom sloju čitanja njenih kolaža susrećemo se sa radovima koji su se, tokom godina -  u procesu dekomponovanja, prekomponovanja, dekonstrukcije i konstrukcije-rekonstrukcije slika i isečaka iz ilustrovanih časopisa, dnevne štampe i skupih umetničkih reprodukcija, a potom doslikavanja ili docrtavanja onog što nedostaje -  grupisali oko nekoliko osnovnih tema kao što su trgovi, fasade, enterijeri, pojedinačni predmeti ili likovi. Pa tako možemo videti trgove neidentifikovanih gradova prepune ljudi iz različitih epoha u brojgelovskim scenama preko kojih su prevučene opne sačinjene od umnoženih šablona oblika koji podsećaju na stilizovane kristale ili razgranate svastike; potom se možemo susresti sa fasadama jednoličnih, modernih, naizgled bezličnih i beživotnih noćnih prizora zgrada kroz čije se osvetljene prozore tek naziru, skriveni opnama - pravim modernističkim zavesama - životi ukućana. A onda ulazimo u enterijere u kojima se susrećemo, npr. sa raskošnom renesansnom scenom Blagovesti kojoj prisustvuje atraktivna žena dvadesetog veka, ili sa scenom u kojoj vidimo manekenku našeg doba koja se zatekla ispred mašinki niza heroja Oktobarske revolucije, ili pak sa indiskretnom ali diskretno lascivnom scenom iz kupatila. Ono što objedinjuje ove enterijere jeste prostor koji je uvek oslikan i omeđen geometrijskim motivima. Tu je i niz prizora delimično odevenih muškaraca – latentno homoseksualnih maminih sinova - koji bezbrišno leškare u suženom enterijeru, ili niz predmeta kao što su čaše, ili, kao u poslednjim radovima delovi odeće, koji jasno asociraju na prevagu konzumerizma u današnjem društvu.

Čitajući dalje ove slike tehnički besprekorno uklopljenih ali veoma različitih isečaka sa doslikanim ili docrtanim detaljima i savršenim odnosom tona, boje i kompozicije, svesni smo da nas autorka veoma umešno vodi od trivijalnosti konzumerizma  do nekih viših sfera poezije, filozofije i uopšte, agnažovanog stava prema svetu u kojem živimo. Pa tako, na primer, šabloni razgranate svastike u prizorima prepunih trgova kolaža nastajalih devedesetih godina prošlog veka jasno upućuju na užas, prestavljenost, obamrlost i haos koji su tada dominirali našim životima. Iza kič-priča krije se priča o ranjivosti, nesigurnosti, o likovima koji, zarobljeni u svetu kojem zapravo ne osećaju da pripadaju, vape za pravdom, za ''svojim'' svetom i ''svojim'' životom. Vermerovski podovi njenih enterijera nemaju ulogu stvaraoca iluzije, svevidećeg oka, oni ne obmanjuju, naprotiv, oni su tu da privuku naš pogled, da ga nagnaju da postane instrument spoznaje sveta u kojem smo se zatekli.

     

Nada Seferović

 


Jelena Trpković je rođena u Beogradu, gde završava i Fakultet likovnih umetnosti i poslediplomske studije. Član je Ulus-a.  Radi kao vanredni profesor na Ketedri za crtanje Akademije umetnosti u Novom Sadu. Živi u Beogradu.


Samostalne izložbe : 2006. Novi Sad, Kulturni centar - Mali likovni salon,  "Biblioteka" / 2005. Beograd, Galerija Kulturnog centra "Biblioteka" / Novi Sad, Kulturni centar, likovni salon "Izložba kolaža" / 2003. Beograd, Galerija Zvono, "Boja u tekstu" / 2000. Beograd, Galerija ULUS-a, "Izložba kolaža" / 1998. Beograd, Galerija Haos, "Izložba crteža i slika" / 1995. Beograd, Galerija knjižere Plavi jahač, "Telefoni za N. Mandeljštajm" / 1994. Ljubljana, "Izložba crteža u hotelskoj sobi br 611", Hotel Putnik / 1992. Novi Sad, Kulturni centar Novog Sada, Mali likovni salon, "Kolaži" / Beograd, Salon Muzeja savremene umetnosti, "Izložba kolaža" / 1991. Sarajevo, Dom pisaca, "Izložba kolaža" / 1990. Titograd, Galerija Budo Tomović, "Izložba kolaža" / 1985. Dubrovnik, Galerija Sesame, "Izložba kolaža" / Beograd, Galerija Doma omladine, "Izložba kolaža" / 1978. Beograd, Galerija Kolarčevog narodnog univerziteta, "Izložba slika"


Portfolio Blok Galerija

Datum objavljivanja: 12.10.2009.