Pretraga

Na izložbi biće izloženi i crteži Joko Ono na temu žira, realizovani povodom 40. godišnjice te akcije, kao i fotografije inspirisane akcijom koju su Joko Ono i Džon Lenon sproveli neposredno posle venčanja. Oni su tada posadili hrast posvećen ideji mira u svetu. Joko Ono je odlučila da akciju proširi tako što će u nju uključiti 50 svetskih lidera i državnika. Poslato je  pedeset paketa sa žirovima i  pisma koja objašnjavaju antiratnu ideju sa molbom da žirovi budu zasađeni. Paket je dobio i Josip Broz Tito.

Izložba „Joko Ono, Lenon, Tito - jedna konceptualistička akcija” predstavlja omaž jednom vremenu, jednom istorijskom trenutku u kome su se srele tri monumentalne istorijske ličnosti; troje pripadnika različitih kultura kojima je bila zajednička ideja o miru, miroljubivoj aktivnoj koegzistenciji, neslaganje sa ratom i nasiljem. Sva je prilika - delili su i umetnički senzibilitet: Joko Ono i Lenon kao umetnici svetskog glasa, Tito kao svojevrsni ljubitelj umetnosti, kao amaterski stvaralac umetničke fotografije...

Mirovna akcija Joko Ono i Džona Lenona u koju se uključio i predsednikTito, poseduje brojne specifičnosti. Činjenica je da su ovi hrastovi ideju o miru čuvali dok je Josip Broz bio živ... Ubrzo nakon Titove smrti, SFR Jugoslavija, do tada ugledna država za primer u svetu, raspala se u krvavim obračunima dojučerašnjih prijatelja i suseda. U ratovima i u bombardovanju tokom devedesetih godina prošlog veka – narodi koji žive na ovim prostorima doživeli su veliku nesreću i patnju. U takvom kontekstu važno je podsetiti na ovu umetničku akciju i uvek aktuelnu poruku svetu od Joko Ono i Džona Lenona, za Božić 1969. godine: Rat je završen – ako ti to želiš...

(Vesna Latinović, odlomak iz kataloga za 15. sajam umetnosti Art Expo u Novom Sadu „Joko, Lenon, Tito – jedna konceptualistička akcija“)





Tokom 1969. godine, Joko Ono i Džon Lenon su realizovali nekoliko akcija/ događanja koja su svakako njihova najznačajnija zajednički ostvarena konceptualistička dela:

a) Te godine oni su poslali paketiće žireva (Acorn Event) brojnim svetskim liderima i hrastovi, zasađeni po njihovim instrukcijama, počeli su da se razvijaju u svojevrsne žive skulpture na različitim stranama sveta podignute - u ime mira.

b) Neposredno posle venčanja na Gibraltaru, Joko i Džon Lenon daju svoj čuveni višednevni intervju u krevetu (Bed In) – u sobi 902 amsterdamskog Hotela Hilton (23-31. mart) a potom i u Montrealu u Hotelu Kraljica Elizabeta (26. maj – 2. juni 1969) – svakodnevno govoreći novinarima o miru u svetu. Tokom montrealske akcije Lenon je napisao svoju čuvenu pesmu „Dajte šansu miru“ (Give Peace a Chance) koju će premijerno izvesti na singlu sa Plastic Ono Band-om. Pesma će ubrzo postati prava mirovnjačka himna. „Bio sam srećan kada je antiratni pokret u Americi prihvatio pesmu „Dajte šansu miru“ jer sam je napisao misleći na njih... Osećao sam obavezu da napišem pesmu koju ljudi mogu da pevaju na demonstrcijama“, rekao je Lenon u intervjuu datom novinaru Robinu Blekburnu.

c) Terminom Bagizam (Bagism) dvoje umetnika je označilo svoja nastojanja da se prevaziđu razlike među ljudima. Potrebno je ponašati se kao da smo svi prekriveni istim vrećama – džakovima, tako da se „prekriju“ sve razlike među ljudima (rasne, polne, verske, političke, ekonomske, zdravstvene), razlike na kojima se zasnivaju radikalističke političke doktrine koje izazivaju brojne nepravde i neprilike u svetu. U nekoliko navrata davali su intervjue sa vrećama navučenim preko glave...

d) Konačno, pred Božić, decembra 1969. godine, oni ističu postere sa tekstom „Rat je gotov! – ako ti to želiš. Srećan Božić od Džona i Joko“ (War is over! If You want it. Happy Christmas from John & Yoko), istovremeno u Londonu, Njujorku, Los Anđelesu, Parizu, Rimu, Atini, Montrealu, Torontu, Tokiju, Hong Kongu i Porto of Spain-u na Trinidadu. Isti tekst je bio umnožen na razglednicama, a štampan je u brojnim svetskim novinama i objavljen na radio stanicama.

 

U istoj deceniji Tito se predstavio kao „umetnik“. Naime, njegova pasija prema fotografiji je bila primetna. Često je viđen (i snimljen) sa fotoaparatom, pri snimateljskim aktivnostima. To je podstaklo članove Foto saveza Jugoslavije - načinjen je izbor iz Titovog fotografskog opusa te su mu priređene tri samostalne izložbe – u Videm-Krškom oktobra, a Mariboru novembra 1962. godine, a potom i Sarajevu, aprila 1963. godine. Radi se o tipično amaterskim fotografijama na kojima je, sasvim moguće, prepoznati talenat čoveka koji je shvatio osnovne medijske obrise te je vidljivo njegovo nastojanje da ostvari izraz kojim objedinjuje realističko dokumentarističke i estetske značajne fotografske slike. U nešto poznije nastalim polarioidima Tito slično reaguje, ali je primetan jedan intimniji i subjektivistički pristup motivu... Naravno, valja zaključiti da Titovu fotografsko stvaralaštvo, ma koliko obimno bilo, nikako ne treba razmatrati kao seriozni umetnički opus. No, iako je sve ostvareno na nivou ljubiteljskog bavljenja fotografijom, ostaje činjenica da se nekoliko njegovih fotografija nalaze evidentiranih u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, što svakako zavređuje pažnju, pa makar se radilo o svojevrsnom kuriozitetu...

(Sava Stepanov, odlomci iz kataloga za 15. sajam umetnosti Art Expo u Novom Sadu „Joko, Lenon, Tito – jedna konceptualistička akcija“)