Umetnik

J. M.

Prati umetnika

Pretraga

Izložba tri umetnice

U izdvojenom delu Magacina, u Kraljevića Marka br. 8 - tzv. Galeriji Osmica - Dom omladine Beograda pripremio je samostalne izložbe Ivane Živić Jerković, Gabriele Vasić i Gordane Žikić. Otvaranje je u četvrtak, 24. juna u 19 časova.

 


Ivana Živić Jerković:  "Toys"

Cilj ponašanja potrošača je da se zadovolji neka potreba i otkloni napetost koja je nastala usled nezadovoljenja te potrebe. Psihologija marketinga dobro proučava činioce koji utiču na motivaciju i percepciju, da bi što efikasnije prezentovala neki proizvod ili uslugu i ubedila potencijalne potrošače da je to što se reklamira upravo ono što njima treba. Ukoliko je kod neke osobe razvijen motiv za saznanjem, ona će pre odluke o kupovini dobro razmisliti, dok će osobe kod kojih ovaj motiv nije razvijen odluke o kupovini donositi pod uticajem propagandnih poruka dobijenih preko medija. U tu grupu spadaju i deca. I ma koliko roditelji bili imuni na reklame, vrlo retko su imuni na zahteve svoje dece. Tako da se marketinško geslo ,, Osvoji svest kupca, a zatim i novčanik’’, opet isplatilo. Ciljano tržište u ovom slučaju su deca, a veliki broj reklama koristi junake popularnih crtanih filmova da bi prodali svoje proizvode, najčešće igračke. Zanimljivo je, što je na našem tržištu prisutan veliki broj ,,piratskih,, igračaka, koje više nisu zastupljene samo u svojoj ,,kolevci’’ Kineskom tržnom centru u Bloku 70, već u večini gradskih prodavnica. Zemlje EU zabranile su  prodaju dečjih igračaka od plastike koje sadrže opasne ftalate, odnosno materije koje se dodaju plastici da bi omekšala, a koja kod ljudi, odnosno dece, izaziva neplodnost i oštećenja bubrega i jetre! Nažalost, većina tih igračaka se, prema saopštenjima iz EU, proizvodi u Aziji. Pored činjenice da dete može fizički da se ozledi jer se igračke raspadaju  same od sebe, utvrdjeno je da se kao punjenje u nekim igračkama koristio industrijski otpad, uključujući prljave tkanine, hartiju i iskorišćena pakovanja brze hrane. Fabrika "Vangći" iz mesta Šenžen, pravila je igračke obložene industrijskom hemikalijom 1,4 butanediol. Ukoliko se proguta, ova hemikalija se metaboliše u gama-hidroksi bitirat (GHB), koji može da izazove probleme u disanju, gubitak svesti, pospanost, komu, pa čak i smrt...


Projekat "Toys" podrazumeva crtež većih dimenzija na zidu sastavljen od nalepnica za decu zvanih "stikeri", nabavljenih u kineskom tržnom centru, kineske proizvodnje koji podrazumeva sopstveno raspadanje usled nedostatka kvaliteta samog medijuma.To je dakle rad za jednokratnu upotrebu (postavku). Uz rad sledi upozorenje o mogučoj toksičnosti. Instalacije prikazuju do koje mere TV kao jedan od primarnih autoriteta  za svako dete favorizuje agresiju, nasilje i drugo društveno neprihvatljivo ponašanje. 


Ivana Živić Jerković  Rođena je 29.07.1979.godine u Sarajevu, Bosna i Hercegovina. Diplomirala je 2004. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu,odsek slikarstvo. Magistrirala  je 2008. godine na  istom fakultetu,odsek slikarstvo. Član je ULUSA od 2006. godine.


Samostalne izložbe:

(2010) Toys, crteži/instalacije,  Galerija DOB, Beograd

           Brisanje , slike/crteži, Galerija kod apoteke

           Antidepresiv, digitalne grafike , Galerija 73, Beograd

2008   Magistarska izložba, crteži/slike, Galerija FLU, Beograd

           Izlog, crteži/slike, Galerija Zadužbina Ilije M. Kolarca, Beograd

2007   Prizori,  SULUJ , Beograd

           Slike, Galerija Izba, Novi Sad

2005   Slike,  Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd

2002   Dom kulture studentski grad, Beograd

1999   Galerija kuća Đure Jakšića, Beograd


Učestvovala je na brojnim kolektivnim izložbama i na nekoliko umetničkih radionica. Osvojila je i nekoliko nagrada za svoje radove.


Gordana Žikić:  "Blow up glow"

Način na koji percipiramo stvarnost je delimično uslovljen društvenim modelima koji se nalaze u svetu oko nas kao i našim predispozicijama i sklonostima da preduzmemo određeni tip ponašanja. Kadrovi iz filmova koje je umetnica  birala kao predloške za seriju slika, su detalji, fragmenti stvarnosti koji nose karakter nečeg univerzalnog, oni su predstave savremenog društva.

Gordana Žikić Rođena u Beogradu, 1976. Diplomirala 2005. godine i magistrirala 2009. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, u klasi prof. Andjelke Bojović. Član ULUS-a od 2008. godine, sekcija prošireni mediji.

Samostalne izložbe: 2009. Magistarska izložba, "Fragments of reality", Galerija FLU, Beograd 2009. Izložba crteža, Christianshavns Beboerhus, Kopenhagen, Danska  2006. Izložba slika “Inner red”, Klub vazduhoplovstva, Galerija Ikar, Zemun  2005. Izložba slika, Galerija “Madam”, Pančevo  Učestvovala je na brojnim kolektivnim izložbama. 

Nagrade:  2004 nagrada za slikarstvo Ljubica Sokić  2004 nagrada “Perspektive”, Jugoslovenska galerija umetničkih dela


Gabrijela Vasić:  "Nemoguća ikona"

Serijal slika "Požar u fabrici igračaka" i serijal crteža  "Dogodilo se jednom davno u Zemlji kaktusa" čine opus Bambi remiks 1 i 2.


Sučeljeni, dečji svet animiranih likova i sadržaji brutalanog svet odraslih, zaodeveni u popartističko ruho, kroz narativnu fantastiku, predočavaju nam dva različita scenarija koji funkcionišu kao epizode iz Bambijeve pseudo mladosti.

Kao vizuelni sadržaj, ova dva ciklusa su amalgam popularnih ikona Anima i Dizni kulture sa kojima su povezani simulirani, ne/poznati karakteri igračaka iz dečje kolekcije, dečje ili animirane literature i spojeni u relacije mentalnom montažom autorke. Neočekivani susreti popularnih junaka i onih koji se pretvaraju da to jesu, upućuje na fokus autorke na snažne emotivne poruke koje korporativna televizijska estetika danas ima na fantaziju dece, utičući na njihov osećajni svet i vrednosni sistem.

Ako je za postojanje ikone presudan kanon kao likovni sistem oboženja svetosti ili komunikacija sa božanskim posredstvom slika, šta je to što je presudno za ciklus Bambi remiks 1,2 Gabriele Vasić i kako se u sistemu kopije, remiksa, rimejka i/ili reciklaže, uspostavlja „nemoguća ikona“ u doba masovnih komunikacija?

Dok se globalno širi strah od kolapsa svetske privrede i i njoj eminentne ekonomske krize, (sa kojom se poklapa nastanak ova dva ciklusa 2008-09), korporativni kapital moćnih animacijskih magnata se udružuje, globalizujući medijske i ikonografske matrica i konformirajući imaginaciju i društvene razlike.

"Nemoguća ikona" Gabriele Vasić gradi vizuelni sistem koji dekonstruiše lik Bambija i njegovu mladost, koju autorka doživljava kao "prazno mesto" u originalnom narativu. Bambi remiks 1 i 2 su samo dve moguće epizode konstruisane od jednog vizuelnog materijala. Postavljeni u različite odnose, oni bi gradili različit narativni sadržaj. Uslovna nedovršenost ciklusa predočena pojedinačnim slikama uz koje su postavljeni prazni listovi papira za crteže publike, u stvari treba da predoče efekat televizijske animacije kod dece, prikazujući one slojeve memeorije u kojima televizijska slika deluje kao ikona.


Gabriela Vasić:

– 1989. Upisuje slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

– 1994. je diplomirala, a 1998. magistrirala slikarstvo na FLU, u Bgd.

– Od 1993. ima status samostalnog umetnika. Od 1995. član ULUS-a.

– Trenutno na poziciji umetničkog direktora Galerije ALT.


Najznačajniji projekti:

2000. «Darivanje», Galerija Zvono; 2000. «Energija pitanja», Video medeja, Novi sad; 2005. «Brandch Service», Galerija '73, 2008. «Status», Centar za kulturu Grocka, «Politike drugog», Muzej Šabac, 2007., «Obećana zemlja», Galerija ULUS; 2009. «Tezga-U.R.E.D.», Galerija Singidunum., «Tezga», «Prolećni salon», Paviljon C.Z., Beograd, 2010. «Nemoguća ikona», Salon 77, Niš, Kuća Legata, Beograd


Od 1997. Gabriela Vasić se bavi socio-kulturološkim relacijama, relacionom estetikom, javnošću društvenih odnosa. U realizaciji svojih umetničkih i kustoskih projekata  uključuje građane, a posebno decu i mlade, i društveno marginalizovane grupe, kroz sistem razmene dobara, usluga i uloga, gradi ekonomske i socijalne mreže, moduse participacije, saradnju i uopšteno tvori društveni međuprostor kao deo umetničke produkcije. Pronalazeći «prazna mesta» ili pukotine u društvenom tkivu, umetnica umetničko delo tretira kao kao društvenu strukturu. Svoj umetnički angažman tretira kao „Strategiju za isceljenje kulutre“!

Datum objavljivanja: 18.06.2010.