Pretraga

"Radovi Nine Simonović sadrže veoma osetljivu subjektivnu, personlnu dimenzju u mišlejnu i njihovom izvođenju, mada istovremeno i vrlo opštu, važnu tematiku koja zalazi u domen filozofije, psihologije i društva. Dakle, pitanja vremena i prostora, memorije i tišine, odsutnosti i prisutnosti, tišine i zvuka, aktivnog i pasivnog, govora i javnisti, kao lične izjave i svestnog čina.



Ovi stavovi vraćaju nas na kategoriju "ovde i sada" u okviru prošlog i sadašnjeg, koja se javlja u odredjenim periodima i sa drugim značenjema, kao paradigmatično stanje koje obeležava iistorijske promene. U Nininom radu se indirekto povezuju činjenice hipotetičnih procesa tranzicijske stabilnosti poslednjih decenija i objektivna realnost egzistencijalne i opšte nestabilnosti, kao provokativnog modusa reakcije i promišljanja neagresivnog, aktivnog i efikasnog dijaloga. Tako nastaju crteži – radovi sa papirom, fotografije, video o vremenu i video instalacija sa zvukom tišine.



Zahvaljujući studijskom boravku u Parizu, prošle godine, i radnoj temi "Bobigny  Art & Memory“"o deportovbanju Jevreja u Aušvic,  upravo "ovde i sada" pred izborom da u povezivanju prošlog i sadašnjeg, pronađe pravi motiv, ona odabira "tišinu" kao najglasniju rezonancu kojom se mogla poslužiti. Odlučujući da radom govori i ukaže na zaborav, zapostavljenost i izolaciju, ne samo jedne istorijske činjenice već i lokacije, stare železničke stanice koja je imala tu ulogu da postane obeleženo mesto tragičnih događaja.



Sa memorijom i osećajem poštovanja prema žrtvama, umetnica hvata neuhvatljive trenutke zore i proticanja događaja, kao daleki svedok i post hronicar, beležieći tragove prošlosti, sada pustoš, prazninu i tišinu, istrošene ostatke jednog vremena da se osvedoče u ovom vremenu. Upravo tim gestom Nina Simonović ispunjava precizno i savršeno zadatak "umetnost memorije".



Poslednjih godina tema memorije našla se u okviru mnogih izložbi i stavova umetnika, referirajući na aktuelno vreme i reference prema proslosti, posebno u istočnim zemljama gde su rezovi istorijskokog i savremenog bili oštri i brzi.

Nina Simonović nije gajila nikakvu iluziju te prošlosti ali intimno osećala je potrebu da postavi pitanje vremena i da se prema njemu odredi jednom metafizičkom relacijom, izražavanjem prisutnosti "sada i ovde" minimalnim gestom igre sa šnalom, pri čemu proizvođenje zvuka smatra radnjom a propces dešavanja kao konkretno ili mentalno vreme u kome je umetnik sam sa sobom u vlastitoj tišini.



Crteži ili radovi na papiru, sadrže u pravom smislu radnju grebanja i utiskivanja traga poteza ruke i olovke po površni papira. Ovi radovi takođe imaju vezu sa memorijom, vremenom, aktivnom tišinom i prezentošću izvođača... na njima se utiskuje i ponavlja ista gesta kao znak sanacije od zaborava, odnosno, stvaranja dokumenata sa trajnim značenjem. Repetitivnost je jedna od vežbi memorije i ona je bazična u umetnosti bilo u kom obliku da se izvodi. Ona se takodje odnosi i na umetnost tela kao objekta. Tada je umetnik u funkciji performativnog objekta umetnosti, ali isvesti o transformabilnosti ličnosti. Možda bi se mogle primeniti reči stiha Mišoa – Očvrsnuo sam, u stvari, jedino po ljušturi: Kada bi samo znali kako sam u srži ostao mekušan 1... Memorija je uvek ta nevidljiva mekušna unutrašnjost..."

Biljana Tomić

1. Henri Michaux, Noć se miče, 1935.

Nina  Simonović

ninasimonovic@hotmail.com  www.ninasimonovic.net



Rođena 1984 u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2010.  Učestvovala na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu: Mikser festival, Beograd 2011; Izložba stipendista francuske vlade za 2010, galerija Crous beaux-arts, Pariz 2010; „Presences“, Konak kneginje Ljubice, Muzej grada Beograda, 2010; „DRANCY / BOBIGNY art & memoire“, CENTQUATRE, Pariz, 2010; „Rring-rring“, internet izložba, 2010; „Mladi“, galerija Nadežda Petrović, Čačak, 2009; „Belo“, galerija Haos, Beograd, 2009; itd.  Učesnik rezidencijalnih programa „Real presence“ u Beogradu, Veneciji, Torinu, 2005 do 2010.  Dobitnik više nagrada i priznanja medju kojima: Stipendija francuske vlade 2011, i za studijski boravak na Ecole Nationale Superieure des Beaux-Arts de Paris, 2009;  Finalista konkursa ''Henkel Art Award'' za Srbiju 2010; Nagrada Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu iz fonda “Mr. Miodrag Janjušević, akademski slikar“, 2009.godine, i dr.