Pretraga

Izložba "61 dan u Harlemu" nastala je tokom rezidencijalnog boravka Ivane Ivković u Njujorku. Autorka nam predstavlja  nove radove zasnovane na odnosu teksta i umetnilkog medija, objekta i instalacije. Transformišući reklamne poruke iz njujorškog metroa galerijski prostor postaje specificni ambijent veoma blizak konceptu puta. U kojoj meri objektivna stvarnost zavisi od posmatrača? Nakon izuma perspektive u renesansi i nakon izuma teorije skupova u 19.veku mi znamo da izgled sveta zavisi od posmatračeve pozicije u njemu. Duge, samotne, dokone vožnje menjaju percepciju, svet se ubrzano kreće dok  lenjo pratimo slogane! Vizuelni nizovi i relativistička iskrivljenja uz pokrete posmatrača koji se ponavljaju poput klimanja glavom ( jer u vozu sve se klima) sve nas to odvlači sve dalje od pronalaska nepromenjive reprezentacije[1]. I Ivana Ivković nalazi rešenje! Osvetljeni monolit, Kjubrikovski Lightbox na sredini Galerije FLU, koja je u središtu gradskog jezgra, tu gde sve vrvi od reklama Ivana postavlja topos, Genius loci* zaštitnički duh mesta i  izaziva arhimedovsko gibanje[2]! Svaki posmatrač koji je izgrađen od čestica koje su u nasumičnom termičkom kretanju u zanimljivom je dinamičnom odnosu sa ostatkom sveta. NO MATTER WHAT TONIGHT YOU ARE GOING HOME-nesigurnost iščezava, haos u posmatraču prevodi se u haos izvan njega i naslućuje se druga unutrašnja konstanta “ tipično vreme trajanja” koje se završava kada se vratimo u utočište. Ivana nas uvlači na sigurno, u galerijski prostor,  toplo mesto uz izvesnost olakšanja. Hiperposrednost[3] kao trenutna hibernacija potstaknuta je i sugestivnim kontrastom forme i tela teksta. Trenutak susreta je trenutak kada saznajemo da bez obzira na sve-sve će biti u redu. „Zapravo da bi nastala, stvarnost se mora spoznati u opreci prema onome što nije stvarnost...“ NOTHING BUT A GOOD TIME ultimatum koji uključuje sve (sva naša stremljenja i neuspehe, lepotice iz časopisa i nasmejane penzionere ispred banaka, dugačke bele peššane plaže i divlje noći, zaboravljene veštine i dugačke nizove literature o samopomoći..). Imperativ koji mami osmeh. Olakšava. I onda sanjarija počinje da se dešava. “Kondenzovanu oniričku materiju[4]” emituju Ivanini neoni u Galeriji FLU na kraju leta. (Jelena Spaić)



[1] Problem međusklopa prvi je uočio Ruđer Bošković koji se upitao šta se događa kada se istovremeno i posmatrač i svet koji ga okružuje stanu stiskati u sebe zajedno sa svim snagama koje su uključene u to. A u vozovima su gužve neizbežne.

[2] Arhimed je zaključio da se zajedničko središte gravitacije ne može pomicati.

[3] Kao drugi oblik izražavanja osećanja neposredne prisutnosti umetničkog dela ili samog novog hipermedija. Lev Manovich

[4] G.Bašlar, Poetika sanjarije, Sarajevo, 1982.



Izložba će biti otvorena do 28. avgusta. Jubilarni 5. FLUizmi u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti ovom izložbom se  se završavaju.