Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Juraj Plančić
Hilandarska grafika
U sredu, 17. februara u 19 časova u Galeriji SKC Novi Beograd, otvara se izložba, "Hilandarska grafika". Izložba će trajati do 2. marta . Autor i organizator izložbe, Nataša Brkić.
Kako je nastala Hilandarska bakrorezna tipografija?
"...U Hilandaru, kao i u ostalim svetogorskim manastirima, nalaze se bakrorezne ploče iz XVIII i XIX veka na kojima su izgravirane ikone, najčešće zaštitnice i ostale, likovi svetitelja, scene iz žitija. Grci ih nazivaju "Hartines ikones"- "Ikone na hartiji". Ima ih u Svetoj gori nekoliko stotina. Takve ikone imale su veliku misiju u širenju kultova a Svetogorci su ih nosili kad su polazili u "Pisaniju"- sakupljanje priloga za manastire pa su ih poklanjali darodavcima, kao uzdarje.
Hilandarske bakrorezne ploče su se nalazile po raznim manastirskim odajama, najčešće u paraklisima, u kelijama u kojima više nije bilo monaha, pa ih je valjalo sakupiti i pregledati...Prilikom boravka u Hilandaru avgusta 1967. evidentirao sam 42 bakrorezne ploče. Ispostavilo se da od najvećeg broja sačuvanih ploča ne postoje otisci iz vremena nastanka. Tako se rodila ideja o nabavci bakrorezne prese za otiskivanje matrica...Negde osamdesetih godina dobio sam pismo od oca Mitrofana.- Presa za duboku štampu je u Hilandaru!
...Dogovor između Narodne biblioteke Srbije i Sveštenog sabora manastira Hilandara o štampanju ploča i izdavanju korpusa HILANDARSKA GRAFIKA –halkografski otisci sa originalnih ploča, utvrđen je tada...
U toku tri radna boravka 1986-1988.odštampane su sve bakrorezne ploče. Godine 1990. stvoreni su uslovi za izdavanje korpusa u 35 numerisanih primeraka koji sadrži 55 bakroreznih listova...
Najveće zasluge za ovaj posao pripadaju bratstvu manastira Hilandara...
"Hilandarska grafika" kazuje o neprekinutim duhovnim i istorijskim nitima, od prvih hilandarskih ktitora, svetog Save i svetog Simeona (Nemanje), do onih koji su ih, stolećima docnije, slavili i širili poštovanje njihovog manastira i preko "Ikona na hartiji"."
Dinko Davidov
Datum objavljivanja: 12.02.2010.