Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Juraj Plančić
Grafike iz kolekcije Marjanović
U galeriji Grafičkog kolektiva 28. mart u 19h otvara se izložba grafika inostranih autora iz kolekcije Nikole Marjanovića.
Na izložbi će se naći neka od najpoznatijih imena svetske umetnosti sakupljana tokom prethodnih četrdeset godina.
O stvaranju kolekcije Marjanović kaže:
Za vreme poslediplomskih studija na Kalifornijskom univerѕitetu u Dejvisu, često sam odlazio u San Francisko. Dolazeći iz Beograda gde su, u to vreme (početak osamdesetih), funkcionisale dve prodajne galerije (na Kosančićevom vencu i u Dositejevoj), bio sam zapanjen brojem galerija u tom gradu. Činilo mi se da iz svakog izloga u mene gledaju grafike Miroa, Šagala ili Dalija. Naravno, iako sam bio na vrlo skromnom budžetu, nisam dugo odolevao iskušenju – vrlo brzo sam kupio jednu grafiku jednog od najcenjenijih živih slikara u tom trenutku. Iako sam je platio taman onoliko koliko je iznosila moja stipendija, mojoj sreći nije bilo kraja. Kad sam se vratio u Dejvis, malo zabrinut zbog brzopleto potrošene stipendije, kupio sam jednu izuzetno korisnu knjigu (Grafike, Randy Rosen). U njoj sam pročitao da MOJ autor, umetnik čiju sam grafiku upravo kupio, ima običaj da potpiše, numeriše i naslovi – obično kao omaž nekoj poznatoj ličnosti - 300 grafičkih papira (obavezno boljeg kvaliteta!), da na vrh stavi jedan svoj gvaš i sve to pošalje na Havaje. Tamo vešte zanatlije, “prebace” gvaš na litografsku ploču i eto “originalne” grafike – potpisana, numerisana, prepoznatljiva... A umetnik je nije ni video. Kao da me je neko polio hladnom vodom, kad sam shvatio da je moja akvizicija jedna od 300 otisaka naslovljenih “Omaž ...”. Srećom, u Americi funkcioniše povraćaj novca nezadovoljnom kupcu, pa sam i ja iskoristio tu mogućnost.
Tokom ove moje avanture, zainteresovao sam se za grafike, pa sam počeo da čitam “Glasnik kolekcionara grafika”. U jednom od brojeva, objavljen je spisak najpoznatijih galerija koje prodaju grafike, u SAD i Evropi. Na kraju spiska je navedena galerija “ Pol Prute (Paul Proute)” u Parizu, 74 Rue de Seine, kao najcenjenija. Napisao sam pismo gospodinu Pruteu i zamolio ga da me posavetuje šta da kupim, kog autora. Odgovorio mi je, odmah, da nije jednostavno savetovati drugog oko umetničkih predmeta, ali da on ne zna nikog ko ne voli Goju. Kako je on upravo nabavio značajan broj grafika iz Gojinog ciklusa “Strahote rata”, savetovao mi je da iz kataloga kog on izdaje dva puta godišnje i kog mi je, takođe, poslao, odaberem neku. Odabrao sam jednu i iznenadio se kad sam primio pošiljku, lepo spakovanu Gojinu grafiku. Uz nju sam primio i pismo u kom me gospodin Prute obaveštava da mu mogu poslati ček, ako mi se grafika dopada, ili je vratiti, poštarina je plaćena, ako mi se ne dopada. Grafika mi se dopala, platio sam je i ostao prijatelj sa galerijom “Pol Prute” do današnjih dana. Kataloge, od kojih nisu odustali bez obzira na nove mogućnosti koje su se pojavile u međuvremenu, su nastavili da mi šalju i u najgora vremena za Srbiju. Tako sam kupio svoju prvu grafiku i zavoleo ovaj medijum do kraja života.
Datum objavljivanja: 18.03.2016.