Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Juraj Plančić
Grad Avr, obnovljen po ideji Ogista Perea
U okviru Beogradske nedelje arhitekture, Francuski kulturni centar je izabrao da
predstavi grad Avr, rekonstruisan posle Drugog svetskog rata po ideji velikog arhitekte Ogista Perea. Ovom rekonstrukcijom ; grad Avra je uvršten u Uneskov spisak svetske baštine.
Izložba u okviru Beogradske internacionalne nedelje arhitekture 26/06 – 05/09/2009
Francuski kulturni centar, Knez Mihailova 31
Predstavljanje: četvrtak 2/07 – 18.00, FKC
Gost: Žozef Abram
Grad Avr, obnovljen po ideji Ogista Perea
Odmah nakon okončanja rata, Ogist Pere otkriva jedan grad, čiji centar je 80% razrušen. Okeanska vrata – Port Osean, kroz koja su stranci otkrivali Francusku, postala su jedno od mesta sa najviše ruševina u Evropi. Paradoksalno, samim tim što je toliko toga bilo porušeno, sve je odjednom postalo moguće. 1945. godine, francuska vlada imenovala je Ogista Perea za arhitektu odgovornog za rekonstrukciju Avra. Da bi povratio život jednom od najvećih gradova Francuske, Pere izrađuje neverovatni projekat, koji će biti izraz njegovog strukturalnog klasicizma i humanističke vizije savremene arhitekture.
Bio je to prvi arhitekta koji se usudio da upotrebi beton za stambene objekte, ubeđen da je to bilo neophodno iz ekonomskih razloga. Takođe, beton je bio jedini materijal kojim je mogao da ostvari Avr kakvog je zamislio.
Na 150 hektara obnovljenog gradskog tkiva stvorena je posebna urbana morfologija sačinjena od oko 200 ostrvceta, četvrtastog oblika, dužine stranica od 100, 50 ili 25 m, raspoređenih prema visini. Svetlost, prostor i kvalitet života su ono o čemu je Ogist Pere najviše vodio računa. Radi se o jednoj istinskoj revoluciji za ono doba i o radikalnoj promeni u odnosu na uslove života koji su vladali pre rata.
Ovaj novoizgrađeni prostor jedinstven je u posleratnom periodu rekonstrukcije. Više nego arhitektonsko ostvarenje, Pereov Avr ima vrednost univerzalnog zaveštanja koje ilustruje čitavo jedno stanje duha posleratne Evrope.
Uvrstivši novoizgrađeni centar Avra u Svetsku humanitarnu baštinu, UNESCO je istakao "univerzalnu vrednost" jednog "izuzetnog spoja arhitekture i posleratnog urbanizma", posebno zbog "dotad neviđene upotrebe mogućnosti betona".
Za detaljnije informacije, posetite sajt posvećen ovom događaju: http://unesco.ville-lehavre.fr
Izložba je dopunjena filmom od 40 min o izgradnji Avra (na francuskom). Većim delom je posvećen arhivskim snimcima i razvoju savremenog grada, a predstavljeno je i mišljenje lokalnih čelnika.
Žozef Abram, autor postavke i gost seminara Nedelje arhitekture, lično će predstaviti ovu izložbu 2. jula 2009. godine u 18.00 sati u Francuskom kulturnom centru, Knez Mihailova 31.
Obezbeđen simultani prevod
Radno vreme izložbe:
Utorak – petak: 12.00 – 18.00
Subota: 10.00 – 15.00
Izložba će biti zatvorena tokom letnje pauze medijateke: od 25. jula do 31. avgusta 2009.
CV ŽOZEF ABRAM (Joseph Abram )
Rođen 1951, arhitekta Žozef Abram predaje na Arhitektonskoj školi u Nansiju. Radio je deset godina na Arhitektonskom institutu u Ženevi, član je francuske Laboratorije za istoriju savremene arhitekture (LHAC), vodio je mnoga istraživanja o racionalističkim tendencijama u Francuskoj, posebno o Pereovoj školi. Napisao je mnoge eseje i organizovao nekoliko većih izložbi. Godine 1999, objavio je knjigu „Moderna arhitektura u Francuskoj 1940-1966, od haosa do razvoja“ (Éditions Picard) a 2002. sa Žan-Luj Koenom i Gijom Lamberom „Enciklopediju Pere“ (Monum-Ifa-Le Moniteur). Izradio je naučnu studiju o obnovljenom gradu Avru zahvaljujući kojoj je rekonstruisani centar grada upisan 2005. na Uneskov spisak svetske baštine.
Datum objavljivanja: 29.06.2009.