Umetnik

J. M.

Prati umetnika

Pretraga

Godišnja izložba SULUV-a

U petak, 10. decembra u 19 časova u galeriji Spomen zbirke Rajka Mamuzića, Vase Stajića 1. Novi Sad, otvara se 59. Godišnja izložba članova SULUV-a.

 


59. Godišnja izložba članova SULUV-a je tradicionalna bijenalna izložba na kojoj se publici predstavlja aktuelna produkcija likovnih umetnika iz Vojvodine. Izložba je koncipirana tako, da se uvidom u stvaralaštvo umetnika raznih profila, članova SULUV-a, napravi dvogodišnji presek i pregled savremenog umetničkog stvaralaštva u Vojvodini.

Na izložbi učestvuju: Dragoljub Adžić, Lorant Agošton, Mujo Alagić, Slobodan Bodulić, Aleksandar Botić, Aleksandar Bunčić, Pal Dečov, Darko Đorđević, Jelena Đurić, Maja Erdeljanin, Slavko Ferlan, Milan Jakšić, Dragan Jankov, Silvia Jelačić, Jastra Jelačić, Julijana Kiš, Jozef Klaćik, Milan Kolbas, Lidija Marinkov Pavlović, Lazar Marković, Violeta Mitrušić Labat, Bojan Novaković, Bela Olah, Dragan Predojević, Miloš Stanojev, Mirjana Subotin Nikolić, Tomislav Suhecki, Janoš Tarko, Jelena Tišma, Vladimir Tomić, Borislav Šuput, Tamara Vajs, Milica Vojvodić, Danilo Vuksanović.


Otvaranje izložbe: petak, 10. 12. 2010. u 19:00 časova u Galeriji spomen zbirke Rajka Mamuzića.


Godišnja izložba Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine, od svog osnivanja do danas, predstavlja jednu od najozbiljnijih likovnih manifestacija na ovim prostorima. Ne samo zato što nije bilo više drugih izložbi ovog tipa, već i zbog serioznog pristupa konceptu, organizaciji i realizaciji ove izložbe.


Postavljena kao trag, dokaz, mesto, stav i opredelenje generacija likovnih umetnika koji žive i rade na prostoru Vojvodine, i po sopstvenom opredelenju pripadaju  članstvom Udruženju, izložba nema težnju da diktira, da etablira, da odbacuje ili sudi. Ona svojim koncepcijskim autoritetom selekcije traži mesto u prostoru, vremenu i društvu i medju odnosima koji vladaju unutar njih, daje na znanje.


Sve prethodne godine, i generacije koje su prošle i ostavile traga u trajanju Udruženja, pa tako i ovi autori koji su sada pred vama, obavezuju. Obavezuju na adekvatno dokumentarisanje, sistematizaciju, proučavanje i vrednovanje mesta likovnog umetnika u današnjem društvu. Godinama marginalizovani, sistemski zanemarivani i obezvredjivani, očekivali smo Zakonom uredjena sopstvena prava i definisane obaveze države. U skladu sa promenama u sistemu društvenih vrednosti, menjali smo se i mi.


Protekla godina je pred nas iznela iskušenja na koja smo znali da odgovorimo i uspeli da se prilagodimo novim tokovima društvenog delovanja. Rezultat zajedničkog rada, medjusobnog priznavanja i prihvatanja, borbe sa vetrenjačama,  održavanje koraka sa vremenom, je pred vama. I ne samo da obavezuje na sve gore vec navedeno, već obavezuje na profilisanje ove manifestacije, na njeno povremeno redizajniranje, na angažman koji u sebi uključuje animaciju autora, pronalaženje novih, eksperimentisanje bez straha od odbijanja, proširivanje polja delovanja, propagandu i rad sa publikom.

Umetnost i društvo moraju živeti suživot, biti u tesnoj vezi, ispreplitati se i nadopunjavati, što nas dovodi do konačnog pitanja, nad svim pitanjima, pitanja finasiranja, kadrovske iskustvenosti, prostornih potreba i zahteva, kao i svih ostalih elemenata koji učestvuju u kreiranju  ovakvih izložbi.


Nadamo se da društvo u kojim živimo i stvaramo neće dopustiti da posle 60 godina ova manifestacija zamre, da se pretvori u neprepoznatljivu izložbu, izložbu bez identiteta.


Jer, SULUV je Udruženje sa identitetom.


Biljana Stepanov Predsednica SULUV-a


Savremena umetnička praksa prodrazumeva niz radnji i operacija kojima se zaokružuje proces nastanka umetničkog dela. Jedan od nezaobilaznih momenata je i prezrentacija u javnom prostoru galerije, muzeja ili neke druge institucije.

U trenutku kada informacione tehnologije dominiraju javnim i medijskim prostorom, i kada se dobar deo ljudske aktivnosti i komunikacija odvija na internetu, postavlja se pitanje kakva je uloga i funkcija klasičnog izlaganja radova u galerijskom prostoru?


Prostor galerije, takozvani „white cube“, je bio i ostao polazna tačka Moderne na kojoj je izgrađen čitav reprezentacioni i pojmovni sistem koji opstaje do danšanjih dana. Pored mnogobrojnih odlika osnovna fukcija prostora „bele kocke“ – galerije, bila je da posmatraču ponudi prostor koji lišen istorijskog i ideološkog konteksta.


Na ovogodišnjoj izložbi SULUV-a možemo izdvojiti jednu karakteristiku, a to je veliki broj slika (ulja, grafika, crteža). Posle svojevrsnog preporoda koje je slikarstvo doživelo osamdesetih, devedesete su ponudile umetnost zasnovanu na digitalnim tehologijama, ali i angažovanu umetnost koja je reagovala na sve brojnije društvene probleme. Ponovno interesovanje za slikarstvo kreće od kraja devedestih objavljivanjem velikog broja studija, mnoštvom specijalizovanih tematskih izložbi

i knjigom „Vitamin P: New perspectives in painting” koja je u stručnim krugovima ispraćena sa posebnom pažnjom.


Iako možda nije dovoljno veliki uzorak, sama izložba i radovi koji su pristigli na konkurs ipak predstavljaju dovoljno reprezentativan uzorak da bi mogle da se izvuku određeni zaključci. Oni ukazuje na nekolio činjenica: na i dalje neprikosnoveni status koji klasična slika ima, na slabe produkcione mogućnosti naših umetnika, ekonomsku krizu koja je čini se u našim krajevima oduvek prisutna, ali i na ukus domaće publike, konzumenata i potencijalnih kupaca. 


Grupne izložbe koje predstavljaju veliki broj umetnika, koje nemaju zajedničku temu, ili medij, mogu da funkcionišu samo ako se sagledaju u određenom referentnom sistemu, kontekstu koji u zavisnosti od uslova može biti socijalni, esnafski ili bilo koji drugi. Tradicionalan način izlaganja i predstavljanja radova opstaje uprkos novim medijima i liberalizaciji javnog prostora. On je od suštinskog značaja za umetnike kojim se potencira materijalni i ekonomski aspekt bavljenja umetnošću.


Godišnje izložbe upravo imaju za cilj da javnosti ponude mali deo aktivnosti i produkata koji su umetnici ostvarili.


Saša Janjić član Umetničkog saveta SULUV-a




Godišnja izložba članova Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine koja se održava 59. put, bira se na osnovu prispelih predloga članova SULUV-a. U radovima dominiraju slikarska i grafička rešenja, sa pojedinim skulpturama, gde je primetno težište na formalnim karakteristikama umetničkog rada i eksperimentu sa medijem, dok su konceptualni i narativni okviri manje zastupljeni.


Godišnja izložba članova SULUV-a je odličan pokazatelj trenutnog preseka umetničke scene srednje struje u Vojvodini danas, iz koje bi vredelo naučiti nekoliko stvari. U većini radova je uočljivo odsustvo refleksije na društveni kontekst i okruženje u kome živimo, prisutan je tzv. građanski intimizam i široko je rasprostranjen stil blizak umerenom modernizmu koji je bio aktuelan pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Karakteristično za istorijski jugoslovenski umereni modernizam je ideološka revalorizacija i inkorporacija međuratnog građanskog modernizma u politički sistem postinformbirovske Jugoslavije. Glavne odlike tog umerenog modernizma su bile autonomija umetnosti, odmak od ideološkog pozicioniranja real-socijalističke umetnosti i indiferentnost prema uspostavljenom društvenom i državnom poretku. Kasnije će avangarde, tačnije neo-avangarde kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina napadati tu indiferentnost i konformizam visokog umerenog modernizma.


Da li je ovaj “stil” odraz određenog trenda u srednjoj struji savremene umetnosti u Vojvodini, ili je najbliži individualnim poetikama umetnika/ca, predmet je šireg istraživanja. Činjenica da u Vojvodini ne postoji sistemsko obrazovanje u istoriji umetnosti, teoriji umetnosti i arheologiji, kao i pad nivoa medijskog tretmana umetnosti, sigurno se reflektuje na produkciju u savremenoj umetnosti i lokalnu scenu uopste. Umetnici/ce su često prepušteni sami sebi i u takvoj situaciji pokušavaju i uspevaju da pronađu izraz na najbolji mogući način. U Vojvodini danas postoji podela između umetničkih praksi koje su internacionalne i umrežene sa onima koje deluju lokalno. Često umetnici sa internacionalnom karijerom ne prenose iskustva na lokalnu scenu i skoro da nema medijatora koji bi to iskustvo predstavio lokalnoj sceni, što se konsekventno odražava na umetnički i teorijski diskurs srednje struje.


Godišnja izložba članova SULUV-a predstavlja rezultat individualnih napora u savremenoj umetnosti u Vojvodini da održi nivo produkcije i izlagačke prakse, uz jasnu poruku da je potrebna sistemska promena savremene kulturne infrastrukture, u produkcionom, izlagačkom i sadržajnom aspektu.


Za Umetnički savet SULUV-a, Kristian Lukić


 

Datum objavljivanja: 09.12.2010.