Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Juraj Plančić
Fotografije Goranke Matić
U petak, 5. oktobra u 19. sati u Galeriji Artget, KCB-a, otvara se samostalna izložba fotografija autorke Goranke Matić, pod nazivom, "Putnici kroz vreme opsednuti slikom".
U godini u kojoj okosnicu programa Galerije Artget čine višestrane veze između fotografije i filma izložba Goranke Matić, Putnici kroz vreme opsednuti slikama, dvema serijama portreta ispisuje u medijumu fotografije malu istoriju savremene srpske kinematografije. Jednu seriju čine crno-beli portreti danas već klasika našeg filma, koji su u različitim ambijentima snimani 1980-ih godina, dok je druga serija posvećena generaciji reditelja i rediteljki starosti do trideset godina koji su skrenuli pažnju javnosti već svojim prvim igranim i dokumentarnim filmovima, a koje će ova izložba, verujemo, još više učiniti znanim.
Portreti "mladog rediteljskog tima" snimani su u studijskim uslovima i, kako savremene tehnološki uslovi nalažu, u digitalnoj kolor tehnici.
Sličnost između ova dva niza portreta prestaje na toj informaciji o profesiji. Možda možemo utvrditi da su ljudi iz prvog niza portreta režiseri po tome što postavljaju scenu i dok poziraju kameri. Svojim odnosom prema prostoru oni stvaraju mizanscen koji nas navodi na trag šireg konteksta. Tako Kusturica, tek što je osvojio prvu nagradu za režiju na filmskom festivalu u Kanu, pozira ispred ćilima (zapravo tepiha koji je neko tresao, ali dozvolimo sebi malo egzotizma), dok Goran Paskaljević deluje kao da je ispao iz kadra nekog novotalasnog filma (zapravo je odmah iza svoje kuće u dvorištu). Žika Pavlović nam pokazuje svoju kolekciju pištolja, dok nam Makavejev, bezobrazno i u kameru, poručuje da upravo režira.
Takođe je očigledno da je prvi niz fotografija, onaj stariji, smešten u prošlosti. Radi se o prošlosti koju oblikuje baš pomenuti "širi" kontekst.
... Nasuprot prvoj seriji, na ovim fotografijama nema ničega sem portreta. Nema radnog prostora, ćilima (dobro de, tepiha), set-rekvizita, postera i pištolja. Likovi su lišeni bilo kakvog okoliža i za "režiju" im je ostavljen samo mizanscen njihovih lica.
Imamo, na primer, popajevsku grimasu Nikole Ležaića, floberovski veo od kose Maje Miloš, pogled iskosa Andrijane Stojković, five easy pieces look Mladena Đorđevića i lik Bresonove junakinje Mine Đukić.
Nema objekata, nema prostora i nema priče. Ništa.
Međutim, upravo tu leži greška: ono što nam izmiče je da njih, zapravo, spaja to ništa. Njihov svet još ne postoji, ali oni su prisutni kao njegova intimacija. Iako taj novi svet nije sadržan u starom, ovom našem, on je u njemu već bio očekivan. Svebor Midžić (odlomak iz teksta u katalogu izložbe)
Raznovrstan i obiman opus Goranke Matić, istoričarke umetnosti koja se fotografijom profesionalno bavi od 1980, a od 1986. izlaže u zemlji i inostranstvu, obuhvata portrete pisaca (za Vreme knjige/Stubove kulture), omote ploča rok i pop muzičara (Idoli, Bajaga, Balašević…) i izborne kampanje. Svoje fotografije je objavljivala u Liberation-u i vodećim časopisima i novinama na teritoriji bivše Jugoslavije: Džuboks, Start, Svijet, Polet, Omladinske novine, Duga, Politika, Delo… a kao urednica fotografije radila je u nedeljniku Vreme, dnevnom lista Politika, a sada je urednica fotografije na Radio Televiziji Srbije. Samostalno je izlagala u u Beogradu (Salon Muzeja savremene, umetnosti, Likovna galerija i Galerija Artget Kulturnog centra Beograda, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Magacin, Studentski kulturni centar), Sopotu, Sarajevu (BiH), Briselu (Belgija), a učestvovala je i na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostrantvu: Dosije Srbija (Berlin–Beograd, 2000); Aspekti balkanske fotografije (Solun, 2001, 2002), U potrazi za Balkanom (Grac, 2002), Međunarodni bijenale savremene umetnosti (Tirana, 2003), O normalnosti. Umetnost u Srbiji 1998–2001( Beograd, 2005. i Vašington, 2009); Gender check – Femininost i maskulinost u istočnoevropskoj umetnosti (Beč, 2009). Objavila knjige Dani bola i ponosa, Med Ryggen Mot Verden, Poretter Fra Serbia, (tekst Asne Seierstad), Deset godina protiv (sa Vesnom Pavlović ), Femmes des Balkans pour la paix. Dobitnica je većeg broja nagrada, među kojima su Nagrada Oktobarskog salona 1998. i Nagrada „Politike“ za izložbu Tiho teče Sutjeska u Salonu MSU, 2004.
Datum objavljivanja: 03.10.2012.