Pretraga

Izložba će biti otvorena u utorak 7. avgusta u 19 casova, a publika će imati priliku da ove izuzetne fotografije pogleda u glavnom holu DOB-a do 24. avgusta. Kako najavljuje autor, izložba ce biti podeljena na dva dela. Prvi podrazumeva crno-bele fotografije iz perioda 80-ih godina prošlog veka, a drugi će predstaviti fotografije u boji sa novijih izdanja Beogradskog džez festivala (BJF).



„Jedan deo govori o Beogradskom džez festivalu u socijalističkoj Jugoslaviji. Tada se fotografisalo na celuloidnom filmu i štedelo na materijalu. Drugi opet predstavlja savremenu beogradsku džez scenu, naravno fotografisanu savremenom digitalnom opremom“, kaze Plačkov.



Novosadski fotograf je vezao svoju karijeru, između ostalog i za muziku. Kako sam kaže, sa džezom se upoznao vrlo mlad, sa svega 16 godina, kada mu je rokenrol postao dosadan. „U suštini ja sam fotograf koji fotografiše razne teme i džez je jedna od njih. Međutim dok slusam džez muziku doživljavam intenzivna osećanja koja vidim i na licima muzičara koji je sviraju. Poželeo sam da ovekovečim i zabeležim, na neki način da sačuvam, sve te prelepe muzicke trenutke i tako sam počeo da ih fotografišem“, objašnjava Plačkov.    



Autor izložbe se bavi fotografijom od 1978. godine, a prvu nagradu za fotografiju dobio je samo dve godine kasnije. Radio je kao fotoreporter za novine i časopise, a bio je i službeni fotograf Novosadskog sajma, Sineoptika, Muzeja grada Novog Sada, Novosadskog jazz festivala, Umbria jazz festivala u Novom Sadu.



„Fotografijom sam počeo da se bavim sa 17-18 godina a to znači da se time bavim već skoro 35 godina. Stvari oko sebe dozivljavam vizuelno i ogromna sila me je terala da to na neki način sačuvam u memoriji i zabeležim. Tako da je verovatno fotografija došla kao normalna posledica tog poriva“, govori Plačkov.

O tome koliko je Aleksandar veliki ljubitelj džeza govori i činjenica da poseduje arhivu fotografija novosadskih dčez događaja u poslednjih 30 godina. Trenutno je službeni fotograf suboticčkog i niškog džez festivala.

 

„Džez scena u Srbiji, na nivou domaćih muzičara, je oduvek bila kvalitetna ali i neinventivna što je uzrokovano ekonomskom neisplativošću ovog muzičkog žanra na malom terenu kao sto je Srbija, a nekada i Jugoslavija. Zbog toga džez ne može brže, modernije i kvalitetnije da se razvija i napreduje u skladu sa svetskim trendovima“, komentariše Aleksandar Plačkov.