Pretraga

U znaku novih dostignića



Ako se osvrnemo na tok zamašnog opusa, što ga je Dragana Bojić u proteklom razdoblju ostvarila, lako će se uočiti njena  interesovanja. Iako je kroz ceo njen opus bilo prosutno apstraktno kao nacin razmisljanja i rada, pocevsi od batika – slika na svili, akvarela i akrila, ona je takodje u jednom periodu  bila inspirisana prirodom, tačnije, pejzažem u kome je nalazila mogućnost da iskaže svoju stvaralačku prirodu. To nije bio u pitanju realan odnos prema motivu, već posve slobodna interpretacija, koja se okončavala skladom složenih asocijativnih zapisa.   



Sklona preispitivanju tajnovitih prostora likovnog tvorenja, ona je tragala za novim načinom kazivanja. Razvijajući uspostavljeni  rukopis, menjala je domen inspiracije. Manje se oslanjala na optiku viđenog. Njenu pažnju je sve više plenila apstrakna sadržajnost. Treba imati na umu da korak od asocijativnog do apstraktnog, barem naizgled, nije odveć veliki, međutim, trebalo je zakoraciti u nepoznato i  preci u manje poznati diskurs i u njemu oprobati svoje slikarsko umeće.



Tako je, Dragana Bojić  našla za shodno da proširi sopstvo opažaja i u drugačijem fenomenološkom sledu, vitalizuje svoju znatiželju. Njen se aktivitet na ovom planu pokazao plodotvornim. Za razliku od pojma realnog ili asocijativnog, svejedno je,  delom je zavladalo drugačije saglasje. Kreativnim učinkom, slika je uzdignuta na ravan osetljivog vizuelnog i značenjskog modela, još više, obiljem podataka ali i bogatim bojenim refleksijama, postala otvorena za dijalog i  komunikaciju sa posmatračem.



Tu interakciju je postigla nesputanom, unutrašnjom energijom ali i naglašenim individualizmom, čime se   njen opus odlikuje u celini. To je onaj kvalitet kojim je umetnica ostvarila recentno delo i s pravom stekla zapazeno mesto u tokovima novije likovne prakse.



Teško je u kratkom osvrtu, poput ovog, izneti sve vrline radova, koje Dragana Bojić, ovom prigodom, prvi put pokazuje sudu javnosti. Ipak, treba kazati da je reč o umetnici, koja je ostvarila recentno delo i s pravom stekla zapaženo mesto u tokovima novije likovne prakse.   



Zdravko Vučinić

Dragana Bojić 11.01.1951. godine, Pančevo  1976 - diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku scenografije kod prof. Milenka Šerbana; slikanje kod prof. Miodraga Vujačića Mirskog. 1982 -  magistrirala na odseku istorije stilova kod prof. Pavla Vasića  1975 -  status samostalnog umetnika, clan ULUPUDS-a i ULUS-a. Tokom 35 godina rada u statusu samostalnog umetnika imala je preko 20 samostalnih izlozbi i ucestvovala na vise od 150 grupnih izlozbi u zemlji i inostranstvu



Samostalne izložbe:



Boje, vosak, klakelure, Singidunum, Beograd, 1984.

Polje mogućnog, Singidunum, Beograd, 1986.

Slike, Vrhnika, Ljubljana, Slovenija, 1986.

Izložba slika, galerija Vera Blagojević, Šabac, 1987.

Izložba, gelerija Velimir Leković, Bar, Crna Gora, 1988.

Vosak u svili, Stara kapetanija, Zemun, 1990.

Vreme snova, Singidunum, Beograd, 1992.

Momenti del mio tempo, Citta fiera, Udine, Italija, 1994

Mater terra, Prag, Česka, 1995.

Mater terra, galerija SULUJ, Beograd, 1995.

Feminine / oslobadjanje, Mala galerija, Beograd, 1997.

Torzo, NU Braća Stamenković, Beograd, 1997.

Koordinate vremena i prostora, Mala galerija, Beograd, 1999.

Mislite o tome, gelerija Studentskog kulturnog centra, Beograd, 2000.

Put u nepoznato, Kuća Đure Jakšića, Beograd, 2001.

Apokalipsa, NU Braća Stamenković, Beograd, 2006.

Koloratura prostora, Singidunum, Beograd, 2007.

Slike, Galerija Blok, Novi Beograd, 2008.

Slike od slika, Stara Kapetanija, 2010

Nedosanjani san,  Kulturni centar, Sombor, 2010

Refleksije, Studentski kulturni centar, Novi Beograd, 2011



Nagrade:



Jugen gestaltet, Minhen, Nemačka, 1980.

Plaketa ULUPUDS-a, Oktobarski salon, 1982.

Godišnja nagrada ULUPUDS-a, Beograd, 1985.

Plaketa ULUPUDS-a, Majska izložba, Beograd, 1986.

Godišnja nagrada ULUPUDS-a, Beograd, 1993.

Status istaknutog umetnika, Beograd 1996

Prolećna nagrada, Prolećna izložba, Zemun, 1997.

Plaketa ULUPUDS-a, Beograd 2005

Nagrada za zivotno delo, Beograd, 2011