Pretraga

Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu u toku 2012. godine obeležava sedamdeset i pet godina svog postajanja.Pripremajući se za ovaj značajan jubilej,predstavlja dela iz svoje kolekcije čiji su autori  osnivači i nekadašnji profesori prvo Akademije a onda Fakulteta.U saradnji sa Galerijom „Pavla Beljanskog“ iz Novog Sada  i Fakultetom primenjenih umetnosti i dizajna iz Beograda realizujemo   izložbu pod nazivom „Dosije jedne slike“ koja na dokumentarni način pokušava da osvetli nastanak kopije slike iz Luvra, Nikolasa Pusena “Inspiracija pesnika“ koju je uz finansijsku podršku Pavla Beljanskog uradio Milo Milunović u Parizu u periodu između 1926 - 1932. godine, a koja je deo Zbirke FLU. Problemski,ova izložba govori o mecenarstvu, zatim o edukaciji mladih umetnika kopiranjem remekdela stare umetnosti kao i o najsavremenijim metodama  čišćenja restauracije i konzervacije slika.

11. novembra pre 75 godina, osnovana je Akademija Likovnih umetnosti u Beogradu, od 1973. Nosi naziv Fakultet likovnih umetnosti (FLU). Od osnivanja do  danas,  u nastavnim procesima  učestvovalo je preko 120 najuglednijih umetnika sa ovih prostora,  od kojih su 15 članovi Srpske akademije nauka i umetnosti (Toma Rosandić, Ljuba Ivanović, Milo Milunović, Sreten Stojanović, Zora Petrović, Petar Lubarda, Ivan Tabaković, Marko Čelebonović, Nedeljko Gvozdenović, Ljubica Sokić, Đorđe Andrejević Kun, Stojan Ćelić,  Mladen Srbinović, Radomir Reljić, Nikola Janković i Milica Stevanović). Iako Fakultet pripada grupaciji  mlađih visokoškolskih ustanova ovog tipa u Evropi, veoma brzo je stekao ugled, jer je njegov rad samo nastavak institucionalizovanog umetničkog školstva u Srbiji, koje je organizovanije počelo da deluje u drugoj polovini 19. veka.



Osnivači i prvi profesori ALU Petar Dobrović, Milo Milunović i Toma Rosandić školovani su u inostranstvu (Pariz, Beč, Firenca, Minhen, Budimpešta) i svojim iskustvima utemeljili su beogradsku akademiju po uzoru na svetske škole tog tipa, ali preuzimanjem samo nekih tehničkih i organizacionih iskustava, pre svega u ateljerskom sistemu nastave.  Od samog početka, organizacija nastave obuhvatala je tri odseka: Slikarski, Grafički i Vajarski. 



Potreba za otvarenjem Akademije likovnih umetnosti (do tada su se umetnici edukovali u umetničko zanatskoj školi ukinutoj 1937. godine) javila se kao težnja da se savremena svhatanja likovnosti brže, opsežnije i kvalitetnije unesu u našu umetnost. O umetničkoj situaciju tridesetih godina, u vreme otvaranja Akademije,  prof. Zoran Pavlović  piše u predgovoru kataloga izložbe  profesora FLU održane povodom proslave pedesetogodišnjice osnivanja, 1987: „Postojao je i iz Pariza se kao preovlađujući širio pojam modernosti, koji je podrazumevao postimpresionističku, fovističku-ekspresionističku i, dakako, kubističku skalu fenomena i shvatanja smisla i značenja likovnog dela. Kod nas su se tu uplitale lokalne primese – sklonost ka nekom poetizovanom realizmu, građanski odnegovanom ukusu, ka lepoj vizuelnosti i zračenju pikturalne materije. Ovakva shvatanja modernosti uz neizbežni  obol stepenu likovne svesti same beogradske likovne sredine, nužno su duh Škole upućivali ka izvesnom obliku tradicionalizma, koji treba shvatiti u   onom lepšem smislu reči, što praktično znači – ne mehaničko  preuzimanje gotovih plastičkih rešenja i repertoara formi koje su izgubile svoju vremensku aktuelnost, nego jedno suptilnije traganje za onim što iz tradicije još uvek može plodotvorno da zrači, bilo  na planu opštih plastičkih pojava, bilo na terenu metodologije likovne edukacije.“    



Na ovakvim temeljima izgrađivana je fizionomija škole, ali uvek sa svešću o mogućoj fosilizaciji programa, što je izbegavano transparencijom rada podložnim kritici i promenama/otvaranje Galerije FLU i postojanim naporima profesora da održe jedno dinamično stanje, koje poput živog organizma reaguje na zahteve vremena.