Pretraga

Ciklus fotografija Face to Face ( Not so far away) doslovno replicira romantičarsku topografiju posmatrača neposredno konfrontiranog sa uzvišenim i zadivljujućim prizorima jednog postindustrijskog predela i primer je jedne nove socijalne i mentalne ekologije. To je rad u nastajanju (work in progress project) koji umetnici izvode na svakom mestu koje posete i sastoji se od radova u različitim medijima, mada je najzastupljeniji medij fotografije. Tako su motivi pejsaža i gradova širom sveta postali objekt njihove izolovane kontemplacije pozivajući i posmatrača da se toj kontemplaciji pridruži.  Perspektiva ovih scena fokusira pogled posmatrača na način koji sugeriše pogled odozgo (ptičja perspektiva) koji doprinosi osećanju beskraja i implicira slobodu. Ipak, figure koje nastanjuju ove pejsaže ostaju podređene prirodi i kao takve nose duboko simboličko značenje upućujući na kosmičku osamljenost čoveka u beskrajnom svetu pojavnosti





Not so far away (Face to Face)



Ciklus fotografija Face to Face (i Not so far away) doslovno replicira romantičarsku topografiju posmatrača neposredno konfrontiranog sa uzvišenim i zadivljujućim prizorima jednog postindustrijskog predela i primer je jedne nove socijalne i mentalne ekologije. To je rad u nastajanju (work in progress project) koji izvodimo na svakom mestu koje posetimo i sastoji se od radova u različitim medijima, mada je najzastupljeniji medij fotografije. Tako su motivi pejsaža i gradova širom sveta postali objekt naše izolovane kontemplacije pozivajući i posmatrača da se toj kontemplaciji pridruži.

Iskustvo postajati-deo-prirode ili biti-deo-prirode preuzeto je iz tradicije romantičarskog pejsažnog slikarstva, a posebno iz radova nemačkog slikara Kaspara Fridriha Davida (Caspar Friedrich David). U pitanju su slike pejsaža ispunjenih usamljenim figurama, beznačajnih u odnasu na prirodu koja ih okružuje. Sledeći svoje unutrašnje impulse on je glorifikovao snagu i lepotu prirode obezbeđujući joj spiritualni karakter. Na taj način stvorio je novi tip slike „pejsaž kao ikona prirode“, gde pejsaž prestaje da biva samo dekoracija, refleksija našeg okruženja, već počinje da opisuje naš unutrašnji život i nudi nova značenja kao što su čovekovo shvatanje prirode i veza između čoveka i prirode.

Učesnici ovih simboličnih predstava su uglavnom sami umetnici ( koji, držeći se za ruke, formiraju svoj intiman prostor) i novostvorena priroda, pejsaž koji je pretrpeo uticaj  čoveka a odraz je aktuelnog trenutka i savremenog života. Postavljajući sebe ispred velikih civilizacijskih prestonica Kaira, Beča ili između peščanih dina ili napuštenih rudnika, predstavljamo prirodu/pejsaž u rascepu između uticaja kulturnog delovanja i idealnog „nedirnutog“ stanja prirode.

Perspektiva ovih scena fokusira pogled posmatrača na način koji sugeriše pogled odozgo (ptičja perspektiva) koji doprinosi osećanju beskraja i implicira slobodu. Ipak, figure koje nastanjuju ove pejsaže ostaju podređene prirodi i kao takve nose duboko simboličko značenje upućujući na kosmičku osamljenost čoveka u beskrajnom svetu pojavnosti.

Kao žanr, pejsaž ponovo privlači pažnju i interesovanje. Istorija je pokazala da se čovek vraća prirodi i traži prekinute veze sa njom, naročito u vremenima naglog tehničkog razvoja, kada se početna euforija počinje pretvarati u sopstvenu suprotnost. Jedan od razloga može biti i to što prirodu ne možemo više uzimati zdravo za gotovo. Bilo da se koristi kao simbol moći, bega ili kao mesto za sanjarenje i kontemplaciju, moramo se zapitati da li bi trebali ovoj temi prići sa posebnom pažnjom i svesnijim stavom. Sama pozicija današnjeg čoveka, kao istovremenog aktera i posmatrača sveta u kome živi, nameće potrebu osmišljavanja logike kojom bi on sam mogao ova dva stanovišta da poveže i da ih sebi objasni.

Organizovanjem akcija i pozivanjem većeg broja ljudi, odraslih ili dece, na participaciju prirode i pejsaža, cilj  nam je da ponovo uspostavimo poremećeni odnos čoveka i prirode. Koristeći duh romantičarskih ideja kao slika koje teže lepoti, mi predstavljamo pejsaže oblikovane ljudskom aktivnošću i često sa prilično brutalnom industrijskom eksploatacijom kao što je prikazano u Not so far away seriji fotografija gde portretišemo prirodu kao izolovani objekat koga treba zaštititi.  U ovoj podseriji se Face to Face projekat susreće sa određenim ekološkim pitanjima koje tema o pejsažu i uticaju čoveka na njega neminovno povlači.  Pitanje koje pokušavamo da postavimo je, od kog momenta ove promene I uticaji dovode do promena u načinu mišljenja? Nama nije samo pogled posmatrača važan, nego i način gledanja, a to ce omogućiti recipientu da postane svestan kako današnjice, tako i prošlosti i svog kulturnog nasleđa.



                                                                        

Milica Milićević i Milan Bosnić su diplomirali i magistrirali na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku za slikarstvo. Od 2005. rade na zajedničkim projektima kao umetnički par pod nazivom diSTRUKTURA, pokušavajući da definišu odnose u novoformiranim strukturama koje tvore realnost savremenog života. Oni suočavaju posmatrača sa uzvišenim i zadivljujućim scenama postindustrijskog pejsaža koji se u novonastalim uslovima sagledava kao novi estetski i kontemplativni element. Njihov rad je prezentovan u zemlji i inostranstvu na samostalnim i grupnim izložbama kao što su; Census u Fishmarket Galeriji, Northampton, Velika Britanija (2011), Police the Police/ Bijenale mladih umetnika u Bukureštu (2010), Beograd Ne-Mesta u Salonu muzeja savremene umetnosti u Beogradu (2009), Hotel Mariakapel: a portrait by Katie Jane u Hoornu u Holandiji (2008), Mikro Narativi u muzeju moderne umetnosti u Sent Etjenu (Saint Etienne) (2008), 48. Oktobarski Salon u  Beogradu (2007), Štajerske jesenje svečanosti 2007- next code: love u Gracu (2007)… Samostalno su izlagali u Srbiji i brojnim gradovima Evrope. Njihove aktivnosti su podržali Evropska kulturna fondacija, KulturKontakt, Kraljevina Norveška, ProHelvetia, Sekretarijat za kulturu grada Beograda i drugi. Radovi im se nalaze u privatnim, javnim i korporativnim kolekcijama u Sloveniji, Italiji, Srbiji i Austriji. Tokom proteklih godina učestvovali su u raznim rezidens programima, simpozijumima i radionicama u Austriji, Italiji, Srbiji, Sloveniji, Egiptu, Makedoniji, Finskoj. Žive i rade u Beogradu.