Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Juraj Plančić
Crteži Ranka Radovića
Povodom petogodišnjice od smrti uglednog arhitekte, profesora i umetnika Ranka Radovića (1935-2005), Galerija Haos predstavlja retrospektivu njegovog crtačkog opusa. Izložba se otvara u utorak, 16. marta u 19 časova, a otvara je naš uvaženi arhitekta Branislav Mitrović.
Ranko Radović (1935-2005), bio je arhitekta, urbanista, profesor arhitekture na univerzitetu, pisac tekstova o arhitekturi i urbanizmu, grafičar i slikar. Rođen je u Podgorici ali se još kao dete preselio sa porodicom u Beograd, gde je odrastao i školovao se. Sebe je smatrao Beograđaninom sa Dorćola, Crnogorcem i građaninom sveta. Završio je Arhitektonski fakultet, na kome je kasnije i magistrirao, a doktorirao je na pariskoj Sorboni. Kao grafičar, crtač i slikar imao je dvadeset šest samostalnih izložbi, među kojima su značajnije bile u Beogradu, Lisabonu, Helsinkiju, Palermu, Budimpešti, Hagu i Parizu. Bio je član mnogih strukovnih organizacija u zemlji i inostranstvu. Objavio je više od trista naučnih i stručnih radova u časopisima i zbornicima u zemlji i inostranstvu, kao i sedamnaest knjiga, od kojih četiri u inostranstvu, prevedenih na više jezika. Kao arhitekta realizovao je dvadeset devet objekata i uvršten je među najznačajnije arhitekte sveta. Dobitnik je Nagrade Oktobarskog salona za grafiku 1987, Vukove nagrade 1997, Nagrade ULUPUDS-a za životno delo 2000, Nagrade za arhitekturu "Đorđe Tabaković" 2001. i Nagrade XII Salona urbanizma 2003. godine. Kao posthumno priznanje, 2006. godine ustanovljene su Nagrada za arhitekturu "Ranko Radović" i Međunarodna nagrada "Ranko Radović" za studentska ostvarenja u arhitekturi.
U tekstu predgovora za izložbu u Haosu dr Irina Subotić kaže: "Ova izložba želi da pokaže koliko je radosti i strasti, znanja i istraživanja, misli i emocija autor unosio u svoj rad; s kolikom je pažnjom njegov crtež u isti mah bio i sasvim osamostaljena i zaokružena celina, ali i moguća podloga na kojoj se razvija arhitektonska ideja. Počast koju je odao arhitekturi na hartiji potvrđuje već poznatu činjenicu da se njegov stvaralački potencijal nije mogao da zadovolji samo konkretnim nacrtima i planovima, nego da su njegove zamisli dodirivale ogromno vremensko i geografsko prostranstvo... Radović se istovremeno priklanja i svom vremenu, tragajući uvek i samo za lepim i harmoničnim, koje uspeva da pronađe u modernim aglomeracijama, u čistim formama i u saglasju s okruženjem. Svojim crtežom, kojima neguje klasične vrednosti, on se, kako je pisao, suprotstavlja aktuelnom svetu globalizacije i sveprisutne slike potrošnje i tržišta..."
Izložba će trajati do 10. aprila.
Datum objavljivanja: 11.03.2010.