Pretraga

Marija Tošković (1980) je diplomirala na Akademiji likovnih umetnosti u Portugaliji. Članica je Udruženja portugalskih grafičara i jedna od osnivača grafičkog ateljea Contraprova u Lisabonu. Članica  je ULUS-a. Učesnik je brojnih samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Živi i radi u Beogradu.



SVI MOJI SELFIJI



U našem vremenu, moderne platforme komunikacije dezintegrišu sliku stvarnosti i, pogotovo, spoljne projekcije identiteta. Savremena institucija selfija, kao naricisoidne zamene viševekovne tradicije portreta, omogućava ljudima da sebe sagledavaju spolja, kao svojevrsni predmet svog „stvaralaštva“, doživljavajući na taj način samootuđenje koje na najogoljeniji način demonstrira odsustvo identiteta: a identitet je glavna premisa svakog dobrog portreta, kao što je napuštanje sebe premisa za autentičan estetski doživljaj.



Trudeći se da pomirim oba pola, u toj praznini i tom odsustvu, nalazim prostor da redefinišem savremeni pojam vizulenog predstavljanja identiteta, pozivajući se s jedne strane na tradiciju, a s druge strane usvajajući nove psihološke procese koji su doveli do kapitalne promene u našoj percepciji sebe i sveta. Praznina, koja je polazna tačka mog stvaralačkog procesa, omogućava istraživanje skrivenog bogatstva unutar nas samih, koje sa svakim novim radom zadobija iznenađujuću zaokruženost i svojstven lik i identitet. Na taj način, selfi kao postupak dobija nov smisao i opravdanje, postajući instrument da se mini sekund isečka iz života ispuni nataloženim i uspavanim sećanjima, nadanjima, emocijama koje rastežu granice vremena i daju prikazu punoću kroz čitavu plejadu novih lica unutrašnjeg života: majka, zaštitnik, zavodnica, ratnik, devojčica, voljena, strašna, ranjiva, animalna, mislena.



Selfi tako prestaje da bude prikaz nečeg čega nema u najboljem svetlu, i postajenačin istraživanja sopstvenog idetiteta, zapis skrivenog intimnog života, koji možda po prvi put dobija svoje obličje.