Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Juraj Plančić
Borivoje K. Radenković (1871 - 1952)
U utorak, 22. septembra u 20 časova u Galeriji 212, Vlajkovićeva 25, otvara se izložba "Borivoje K. Radenković (1871 - 1952) - Oda Srbiji". Izložbu otvara Zdravko Vučinić, istoričar umetnosti.
"… Borivoje K. Radenković je slikao sa ubeđenjem čoveka koji voli život. Voleo je jednostavne male stvari. Zato su mu bili jednako važni motivi, kako istorijski događaji, tako i obična glavica kupusa, kaca za mleko, korito na stolici u hladu šume. I naravno cveće. Uvek okrenut svom intimnom svetu Borivoje K. Radenković nije izlagao, nije slikao za kritiku i publiku, već je umetničke račune polagao sam sebi … " Nađa Ivanji Švab iz kataloga
Izložbom Borivoje K. Radenković (1871 - 1952) - Oda Srbiji, Galerija 212 ima čast, da posle retrospektivnih izložbi održanih u Narodnom muzeju u Beogradu 1997.godine, i u Paviljonu Cvijeta Zuzorić 2005.godine, beogradskoj publici pruži mogućnost da se bolje upozna sa delom prvog srpskog studenta slikarstva u Parizu, Borivoja K. Radenkovića(1871 - 1952), koji je nezasluženo ostao na marginama srpske umetnosti XX veka.
Na izložbi će biti predstavljeni pejzaži, mrtve prirode, žanr scene, portreti, iz značajnog umetničkog opusa koji obuhvata period od 1900. do 1945.godine.
Borivoje K. Radenković je rođen u Jagodini, 6.maja 1871.godine. Završio je Realku u Beogradu 1891.godine, gde je pokazao svoj umetnički talenat jer je već kao učenik VI razreda izlagao na Svetskoj izložbi u Parizu 1889.godine. Nakon tri godine provedene na Tehničkom fakultetu u Beogradu, pretpostavlja se usled političkih okolnosti, bio je prinuđen da napusti Srbiju, što će se pokazati kao značajan korak za njegovu umetničku karijeru.
1898.godine se našao u Petrogradu gde je stupio u umetničku radionicu Dmitrieva Kavkaskog.
1901.godine odlazi u Pariz gde upisuje Akademiju Žilijen i postaje prvi srpski student slikarstva u Parizu. Kasnije se prebacuje na parisku Akademiju Kolarosi koju završava 1905.godine.
U Srbiju se vratio 1906, gde je najpre radio kao učitelj veština u gimnazijama u Pirotu, Kragujevcu i Beogradu, da bi 1920.godine izabran za nastavnika crtanja na Tehničkom fakultetu u Beogradu gde je dočekao i penziju. Borivoje K. Radenković je umro 4.januara 1952.u Beogradu.
Za sobom je ostavio značajan likovni opus koji, na žalost, ne možemo sagledati u celosti, jer su 1941.godine Nemci odneli dela iz njegovog ateljea u zgradi Tehničkog fakulteta.
Poznate kompozicije Borivoja K. Radenkovića krase prostorije značajnih kulturnih institucija u Srbiji - Krivovirska crkva u Loznici nalazi se u zbirci Narodnog muzeja u Beogradu, Niška deklaracija je u vlasništvu Istorijskog muzeja, Svečano otvaranje Velike škole u Univerzitetu u Beogradu, portret Joce Vujića iz Sente u vlasništvu je Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, a Portret mladića u galeriji Matice srpske u Novom Sadu.
Datum objavljivanja: 19.09.2009.