Umetnik

J. M.

Prati umetnika

Pretraga

Boris Podreka: Struktura, boja

U četvrtak, 5. maja u 19 sati u Likovnoj galeriji KCB-a, otvara se izložba radova svetski priznatog arhitekte Borisa Podreke, pod nazivom, "Struktura, boja". Izložba traje do 31. maja.

 


Izložba arhitekte Borisa Podreke instalira se, na prvi pogled pomalo začudno, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda u kojoj vlada umetnost. Ta samo početna i prividna nelogičnost za ovaj ipak kamerni prostor dobija potpuno suprotnu vrednosnu poziciju kada biva dodatno definisan profil Podrekine izložbe. 


Autor pokušava da "izađe" iz arhitekture, u užem smislu tretirane, i kroz svoja likovna i teorijska istraživanja, manevre, zašto ne i eksperimente, istraži istovremeno ono što je iskonsko u perceptivnom, u taktilnom, posve u osećajnom, da to promotri te grupiše. Potom, poštujući svoj primarni stav o kvalitetima poetike razlika, Podreka pokušava da "vrati" u arhitekturu rezultate nikle u retortama likovnosti. Zato se ne treba čuditi ukoliko se na izložbi ne vide kuće u onim uobičajenim manirima prikazivanja, u tehničkim pogotovo.


Zbog čega je naslov izložbe na francuskom? Ona je svojevrstan hommage francuskim arhitektima kao što su Ložije (Marc-Antoine Laugier, 1713-1769), Kensi (Quatremère de Quincy, 1755-1849) i drugi teoretičari i graditelji XVIII i XIX veka. Danas arhitekture, realistično procenjuje Podreka, funkcionišu bez teorije. To, koliko god da može biti simpatično liberalno, zapravo lišava arhitekturu dubljih ukorenjivanja i najčešće od nje tvori brzopotezno brendiranje bez supstance.


Izložba ima svoje četiri glavne teme: KAMEN, STAKLO, BOJA i HLOROFIL. Tretman svake od tema je, istovremeno, na tragu nekog od ranijih fundamentalnih istraživača ali je prevashodno Podrekin lični stav. On ide dotle da u govoru materijala traži i prepoznaje ono skoro epifaničko, da u kamenu denotira a sam potom konotira epičke atribute, naročito u suvo zidanoj strukturi bez maltera koja vaspostavlja monolit. Kao poznavalac kamena, Losov poštovalac i posredni učenik, Podreka je obuzet čipolinom (cipollino)), čuvenim mermerom čije je napoznatije nalazište na jugoistoku egejskog ostrva Eubeja.  


Eros taktilnosti kamena ima svoju suprotnost u atributima stakla kao femininog, ženskog, lirskog u svojoj biti. Za razliku od kamena koji, u svim varijetetima današnje upotrebe, nema i ne može imati napredovanja u svojim vokacijama, staklo to svakako ima. Prvi problem sa staklom je njegova protivurečnost što je, vremenom tehnološki u sve većim komadima koje arhitekti implatiraju, ostalo velike težine, debljine i zahtevne metalne potkonstrukcije. Zato Podreka eksperimentiše sa upotrebom polimera koji su inovativno čudesno diskretni, čak tanani, a skoro za trećinu lakši od stakla. Polimer, kao materijal budućnosti, ima i kvalitete "medenog svetla" poput temperature svetla okana crkava i manastira u regionima vizantijskog kulturnog kruga.


Teme boje i hlorofila poznate su beogradskoj publici delom i kroz Podrekine tekstove i eseje objavljene pre nekoliko godina na srpskom jeziku. Iskazuju najširi mogući dijapazon interesovanja i poznavanja ovog, kako umetnik sam za sebe kaže, "u srcu urbaniste sa odgovornošću za Grad, a protivnika star-arhitekture" koliko god da nam izgledalo da je možda suprotno.


Bojan Kovačević, autor teksta u katalogu izložbe


 


Rođen u Beogradu, odrastao u Trstu, gde se u ranim godinama počeo baviti slikarstvom uz svog mentora Augusta Černigoja (člana Bauhausa). Studirao je skulpturu u Beču, gde nešto kasnije završava i arhitekturu. Predaje kao gostujući profesor u Lozani, Parizu, Londonu, Veneciji i Harvardu (Boston). Direktor je Instituta za  kompoziciju i teoriju prostora na Arhitektonskom fakultetu u Štutgartu. Između ostalog projektuje stambene i poslovne zgrade, hotele, muzeje i javne prostore širom Evrope. Francuski Predsednik Miteran ga je odlikovao sa Chevalier des arts et des lettres.  Počasni je član Akademije nauka


 

Datum objavljivanja: 05.05.2011.