Pretraga

Kustosi izložbe Andrej Filev i Luka Knežević-Strika prvi put javnosti predstavljaju izbor fotografija iz bogatog arhiva Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke u Boru, čiji je kustos Dragan Stojmenović. Našavši se pred 1300 fotodokumenata ovog arhiva, sebi su postavili zadatak da shvate koje fotografije predstavljaju ritam grada koji deli sudbinu mnogih tipskih (rudarskih) gradova na ovom tlu od Kraljevine Jugoslavije do sadašnje Republike Srbije. U procesu biranja, kažu „Teško je bilo ne osetiti  Bor kao simbol društava koja su nastajala i nestajala u tom periodu, a priča koju vam pričamo je i lokalna i globalna“.

Ovom izložbom javnosti predstavljamo fotografsku arhivu sastavljenu iz kolekcija negativa Rudarsko-topioničarskog basena Bor (RTB Bor), privatne kolekcije negativa Miroslava Radulovića i privatne kolekcije negativa i fotografija Ljubomira Markova. Ono što ih objedinjuje jeste da su svi fotografi ovih kolekcija bili fotografi lista RTB-a Bor „Kolektiv”, koji izlazi od 1947. Njihova imena su Đuro Kolovratar, Dragoljub Mitić, Bajram Salijević i Ljubomir Markov. Arhiva sadrži i fotografije iz kolekcije negativa Francuskog društva Borskih rudnika na staklenim pločama iz perioda 1903–1945. Fotograf je nepoznat, a kolekciju je sačuvao i Zavičajnom odeljenju dao Ljubomir Markov. RTB je razlog što je Bor postao grad, а i danas ima ključni uticaj na njegov identitet. Rudnik je i razlog što su ove fotografije nastale, jer su od osnivanja, pa sve do kraja XX veka u kontinuitetu zapošljavani fotografi čiji je zadatak bio da dokumentuju život rudnika i grada. Ova praksa je, nakon 100-godišnjeg kontinuiteta, prekinuta 2004. godine.



Izložba je samo deo bogate kolekcije borskog foto-arhiva nastalog iz entuzijastičkog pokušaja da se sačuva, katalogizuje i digitalizuje neprocenjiva istorija Bora, rudarskog grada, njegovih stanovnika, prolaznika i putnika namernika.



Pri odabiru fotografija bili smo rukovođeni instinktom da uočimo ono što mislimo da predstavlja jedan grad,  koji do tada gotovo da nismo posetili – a to su prvenstveno njegovi stanovnici – radnici i njihove porodice, rukovodioci, političari i došljaci, ali i objekti i proizvodni procesi koji kontekstualizuju sve aktivnosti u prostor rudarskog grada.



Našavši se pred 13000 foto-dokumenata, zadatak je bio i da shvatimo koje fotografije predstavljaju ritam grada koji deli sudbinu mnogih tipskih (rudarskih) gradova na tlu prvo Kraljevine Jugoslavije, potom SFR Jugoslavije, SR Jugoslavije, Državne zajednice Srbije i Crne Gore i naposletku Republike Srbije. Teško je bilo ne osetiti Bor kao simbol društava koja su nastajala i nestajala u tom periodu, a priča koju vam pričamo je i lokalna i globalna.



Priča koju pričamo, iako priča o zemljama, gradu i rudniku, te priča o životu i radu brojnih fotografa, istovremeno je i lična priča nas koji smo je oformili u ovu izložbu. Prolazeći kroz arhivu doživeli smo snažnu identifikaciju sa fotografijama, zamišljali situacije u kojima su se njihovi autori nalazili, razloge zbog kojih bi uopšte snimili one čudnije i zadovoljstvo zbog onih najuspelijih, skoro kao da smo svaku, aktom čupanja i biranja iz tolikog mnoštva, sami napravili. Proces biranja fotografije iz arhive i ima sličnosti sa fotografskim procesom, kada se govori o dokumentarnom pristupu. Iz mnoštva se bira, ukazuje prstom na nešto, jedno, posebno, i time mu se daje značaj i stavlja u fokus. Znali smo da ovaj arhiv, od trenutka kad smo prvi put saznali da postoji i videli samo njegov delić, treba da dođe u fokus javnosti. Nadamo se da je ova izložba prvi korak ka tome.



Andrej Filev, Luka Knežević-Strika