Pretraga

Deset kustosa, šezdeset osam umetnika i trideset scenarija oblikuju polaznu tačku transnacionalnog projekta Evropa (u moći) n. Ideja projekta je da se raspravom o Evropi isprovocira naša percepcija, mišljenje i delovanje. Umetnici i kustosi raspravljaju o budućnosti i razmišljaju o alternativama, koje prevazilaze status qou. Pitanje šta bi to zajedništvo moglo biti, ukoliko želimo da ono bude nešto više od zbira pojedinaca, kako bismo mogli da govorimo o "nama" a da ovo mi ne transformišemo u supstancijalni i ekskluzivni identitet. Upravo ova tema pronalazi idealni kontekst u Jugoistočnoj Evropi, post-Jugoslaviji i u Vojvodini.( Barbara Štajner, umetniĉki direktor projekta Europe (to the power of) n).

ASIMETRIČNA EVROPA: POTENCIJALNOST, SLOŢENOST I SAUČESNIŠTVO

Izložba Asimetrična Evropa bavi se pitanjima simetričnih i asimetričnih kulturalnih/društvenih identiteta u savremenoj Evropi a pre svega pitanjem "šta je to sada" u evropskom identitetu na graniĉnim linijama Jugoistočne Evrope i nekadašnje Istočne Evrope u odnosu na druge potencijalne, stvarne i fikcionalne Evrope. Izložba je deo složenog transnacionalnog projekta Europe n u okviru kojeg je 2011. i 2012. priređeno niz izložbi u Muzeju savremene umetnosti u Lajpcigu pod nazivom Scenarios of Europe (Scenarija o Evropi). Na lajpciškim izložbama je radilo deset kustosa koji su istovremeno za svaku izložbu realizovali deset mikro izložbi. Do sada je realizovano trideset izložbi/scenarija kojima je kustoski tim sa šezdeset osam umetnika prezentovao trideset različitih načina mišljenja o Evropi. Interesovanje kustosa i umetnika za scenarije shvaćeno je u smislu hipotetičkih konstrukcija mogućih budućnosti zasnovanih na aktuelnom i prošlom znanju i uglavnom su usmerena na zamišljanja alternativa koja vode izvan statusa quo. Novosadska izložba je realizacija koncepta dr Miška Šuvakovića i u direktnoj je ili posrednoj vezi sa prethodnim izložbama priređenim u Lajpcigu u okviru Scenarija o Evropi. Drugi kustosi su realizovali ili će realizovati izložbe u svojim lokalnim sredinama (Minsk, Lođ, London, Oslo, Peking, San Sebastijan itd). Kustos izložbe u Novom Sadu, Miško Šuvaković, predvideo je prezentacije umetničkih radova na dve relacione razine: video projekcijom i izložbom:

1. Video projekcija će referirati ka učesnicima projekta Scenarija o Evropi i biće zasnovana na odnosu umetnika koje je izabrao kustos i umetnika koji su bili prezentovani u Lajpcigu u izboru drugih kustosa. Prikazaće se video radovi: Džun Janga / Jun Yang (Beč, Peking, Taipei), Nike Radić, Koken Erguna / Köken Ergun (Istanbul, Berlin), Aleksandera Komarova (Minsk, Amsterdam), Anike Erikson / Annika Eriksson (Berlin), Janeza Janše (Ljubljana), Janeza Janše (Ljubljana), Janeza Janše (Ljubljana), grupe IRWIN (Ljubljana) i grupe ABS (Zagreb, Dubrovnik, Rijeka, Krk).

2. Izložbu čine nove i stare produkcije dvanaest umetnika i grupa predstavljenih u Lajpcigu na izložbama Scenarija o Evropi. Izložbom se reprezentuje ideja asimetrične Evrope u rasponu od geo-estetskog identiteta Jugoistočne Evrope preko istorijskog identiteta postjugoslovenske umetnosti do indeksiranja savremenog trenutka tu, svuda i sada tj. bilo gde i bilo kada. Umetnici: Zoran Todorović (Beograd), Dejan Grba (Beograd), Dragomir Ugren (Novi Sad), IRWIN (Ljubljana), Polona Tratnik (Ljubljana), Nika Radić, (Zagreb, Berlin), Nataša Teofilović (Pančevo), Tadej Pogačar (Ljubljana), Jovan Čekić (Beograd), Zorica Čolić (Beograd), Živko Grozdanić (Vršac) i grupa Provisional SALTA Ensemble (Beograd, Bejrut, Berlin).

Program:

Predavački performans: Slavs and Tatars "Chains We Can Believe In"  17. novembar 2012 / 18:00 Lanci u koje možemo verovati, performans, 2012. Sažetak: Neobična priča o džamiji sufija u centru Njujorka, o Hlebnjikovu nazvanom ruski derviš, o antimodernom i o Denu Flevinu.

Konferencija: CURATING EUROPE  17. novembar 2012 / 19:15 – 21:00  Učesnici konferencije: Barbara Štajner, Kit Hamonds (Kit Hammonds) Joana Sokolovska (Joanna Sokołowska), Nika Radić, Miran Mohar, Miško Šuvaković

Kit Hamonds_Šta bi treblo da uradi kustos? Šta ja da uradim? Šta bih trebalo da kažem o sebi a da to bude jasno, kada sve kao da je slučajno i pomešao sa haosom života? Šta vodi šta? Kustoski rad, ili pranje, ili ljubav i romansa, ili jednostavno preživljavanje - sve to, na kraju krajeva ima svoju ulogu, utičući jedno na drugo. Pa ipak moja interesovanja u umetnosti su daleko od onih alhemijskih koja se odnose na transformaciju zemlje u skupocena blaga, ili na kontrolu prirode – tragam za društvenim vrednostima, stvarima koje smo nekada možda nazivali vrednostima. Ali čak i ovde smo u razdoru. Zbog toga je u nihilizmu kasnog globalnog kapitalizma lakše zamisliti kraj sveta nego izvodljivu alternativu, ljudske vrednosti su na samrti. Joana Sokolovska_ Kustosko izvođenje Evrope je paradoksalna studija slučaja. Jer ono primorava umetnost da odgovori na trenutne geopolitičke, tehnokratske i društvene uslove, a da ih ne menja niti nanovo otkriva na direktan i efikasan način. Ako umetnost može da predloži bilo kakvu alternativu, ona to čini samo preko svojih specifičnosti, autonomne politike koja ne reprodukuje i ne oponaša pravila direktne političke akcije.

Filmske projekcije: 16, 17, 23, 27 i 30. novembar u 17:00 Umetnici: Džun Jang, Nika Radić, Koken Ergun, Aleksander Komarov, Anika Erikson, IRWIN, ABS, Boris Bezić