Umetnik

J. M.

Prati umetnika

Pretraga

Arhitektura = Održivost

U sredu, 29. septembra u 19 sati u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, - Galerija Meandar, Dunavska 37, Novi Sad, otvara se izložba "Arhitektura = Održivost". Izložba traje do 16. oktobra.

 


Osmišljena od strane arhitekte Žaka Ferijea, ova izložba pružila je priliku arhitektama koji trenutno rade na projektima u oblasti Il de Frans da pokažu šta preduzimaju u skladu sa svojim poimanjem uloge arhitekture pred izazovima održivog razvoja.


Detaljno analizirajući 30 projekata, izložba prikazuje izazove i rešenja koja su primenljiva ili su primenjena na raznim nivoima. Cilj je da se omogući svakom posetiocu da razume pitanja vezana za životnu sredinu kroz globalnu viziju koja obuhvata urbani prostor i savremene tehnologije. Svest o odgovornosti za životnu sredinu shvaćena je kao neverovatna prilika da se arhitektura obnovi.




Žak Ferije, arhitekta i kustos izložbe:

"Projekti prikazani na ovoj izložbi primer su vrednosti jednog urbanog održivog društva kojem ćemo sutra svi pripadati: prevazilazeći tehnički ili doktrinalni diskurs oni su prevashodno arhitektonski projekti i projekti arhitekture u gradu. Iz tog razloga, oni obrađuju pitanja životne sredine u okviru jedne globalne vizije koja sagledava tehničke mogućnosti kroz situacije u urbanom kontekstu: grad velike gustine je osnova novog pristupa projektu u kojem čovek nije više igračka tehnike, već krajnje ishodište arhitektonskih intencija. Gustina ne isključuje ni prazno, ni prirodu, zgrade postaju vrtovi, granice programa brišu se u kombinacijama koje su stimulativne. Energetska efikasnost je svakako prisutna, ali nije cilj za sebe: ona je pokretački razlog neobičnih arhitektura koje menjaju način na koji mi živimo u gradu i doživljavamo ga. Uzimanje u obzir kriterijuma zaštite životne sredine takođe je pomerilo sve granice u metodologiji procesa projektovanja. Više nije moguće koristiti linearnu jukstapoziciju arhitektonskih slojeva već nekada specijalizovani pristupi postaju transverzalni, neodvojivo povezani sa upotrebom i kontekstom; tehnologija je stavljena u kontekst globalne izvesnosti zajedničkog života u metropoli od nekoliko miliona stanovnika. Tehnologija više nije "dodatni prilog" već je stopljena sa arhitekturom: postaje manje arogantna i više saučesnica stanovnika, pri čemu ne odustaje od inovacija, baš naprotiv. Izložba pokazuje da se održivi razvoj ne ostvaruje ni preko parališućeg i kontraproduktivnog standarda, ni preko bilo kakve nostalgije za prvobitnim idealizovanim tehničkim univerzumom. On koristi najsofisticiranije tehnologije u jednoj pragmatičnoj, optimističnoj viziji.

Navedeni projekti su prevashodno kontekstualni. Bilo to na prostornom nivou kuće ili nebodera, reč je o autorskim arhitekturama u koje odgovaraju datoj situaciji. Osobenost formalnog estetskog izraza, raznovrsnost gledišta, stvaralačka sloboda, sve je objedinjeno i pokazane su beskonačne mogućnosti za rešavanje jednačine arhitektura = održivost… Arhitekture za održivo društvo, koje u tome pronalaze priliku, daleko od svake vrste regresivnog ekstremizma, zasnivaju novi odnos  između arhitekture i tehnologije i otkrivaju nove upotrebne vrednosti budućih gradova."


 


Studio Žana Nuvela:

"Održivi razvoj je etičko pitanje: šta ćemo ostaviti našoj deci, šta ćemo uraditi sa zaostavštinom koja danas nastaje? Da li ćemo razmišljati šire od usko lokalne situacije, da li ćemo postaviti opšte pitanje o sudbini naše planete? Kada postavimo pitanje na ovaj način, shvatamo da smo daleko od prosto arhitektonskog pitanja. (...) Prvi način da delamo u pravcu održivog razvoja je da gradimo zgrade koje želimo da sačuvamo."


Pol Rafteri:

"Prva uloga arhitekture u cilju održivog društva je da uzima u obzir ljudske probleme: da učini da se ljudi dobro osežaju u svojim domovima, da mogu tamo dobro da stanuju. Takođe je bitno da zgrada bude za sva vremena u skladu sa geografskim, ekonomskim i političkim kontekstom."


 

Datum objavljivanja: 25.09.2010.