Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Juraj Plančić
Ana Počuča: ALEF
U sredu 16. januara sa početkom u 20.h, otvara se samostalna izložba grafika Ane Počuče pod nazivom ALEF, kojom se nastavlja saradnja sa ustanovom kulture - "Prodajnom galerijom Beograd“. Izložbu otvara gospođa Angelina Milosavljević, istoričar umetnosti, profesor.
Koncept izložbe ALEF, Ane Počuče zasniva se na dva ravnopravna elementa: grafici izvedenoj klasičnim postupkom duboke štampe (14 radova malog i srednjeg formata) i objektu – asamblažu. Neposredan povod za nastanak ovih radova su fotografije i delovi fotografija više autora (Bodil Frendberg, Andrew Polushkin, Darren Holmes, Henri Cartier Bresson, Robert and Shana ParkeHarrison, web sajt 3am from Kyoto) i svakako Borhesova priča ALEF.
Postavku u galeriji „U podrumu“ čine grafički listovi izloženi pod staklom u visini posmatračevog pogleda; ispod se međutim nalaze objekti - asamblaži, malih dimenzija, koji predstavljaju otrgnute delove Borhesovog podruma iz priče ALEF, ... u malu blistavu loptu, koja je odavala zaslepljujući sjaj... Prečnik Alefa bio je neka dva ili tri santimetra, ali kosmički prostor bio je tu u nesmanjenoj veličini. Svaka stvar bila je beskonačno mnogo stvari jer sam je ja video iz svih tačaka u kosmosu.
Ana Počuča (1971) iz Beograda diplomirala je na FLU u Beogradu na odseku Grafika 1997. godine. Član je ULUS-a. Postdiplomske studije na istom odseku završila je 2001. godine. Radi kao vanredni profesor, na predmetu grafika, na Akademiji Lepih Umetnosti u Beogradu. Učestvovala je na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
"Ana Počuča oblikuje svoje delo na principima intereakcije i preplitanja različitih vizuelnih sistema, stoga nije moguće govoriti o dijalogu fotografije i slike već o svojevrsnoj medijskoj kakofoniji. Umetnica slobodno prisvaja iskustva prošlosti, NE osvrćući se na njihov izvorni smisao i kontekst, briše granicu između javnog i privatnog napuštajući temeljnu vrednost fotografije - dokumentarnost u predstavljanju vidljivog sveta.
Duboka štampa, kao jedna do najstarijih tehnika sasvim odgovara autorkinom konceptu: boja ostaje smo u udubljenjima na matrici, a visoki pritisak presovanja i adhezione sile između materijala na koji se štampa i boje, uzrokuju prenošenje boje, a time i poruke-slike."
Milica Rakonjac
Datum objavljivanja: 14.01.2013.