Pretraga

Ana Knežević se izložbom u galeriji U podrumu beogradskoj publici predstavlja nakon studijskog odlaska u Njujork gde trenutno boravi. Na izložbi U podrumu publika će moći da vidi izbor do sada ne izlaganih radova iz ciklusa White Balance, pored radova sa ovogodišnje uspešno realizovane izložbe u Galeriji 73.

Umetnica se već deceniju bavi istraživanjima praznine i prostornim fenomenima. Serija radova White Balance nastavlja se na predhodne radove i dotiče pitanja senzitizacije/desenzitizacije u vizuelnoj formi. Inspiraciju za ova dela Ana Knežević pronašla je u Njujorku gde je boravila tokom 2012. godine, a kako sama umetnica kaže to je sublimiran doživljaj vazdušnih strujanja (doživljaj lokacije), odnosno suptilnih talasa u prostoru (vazdušnog kretanja).



Ana Knežević (1976, Beograd) diplomirala je slikarstvo 2002. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Studirala je slikarstvo na MFA programu na Massachusetts College of Art u Bostonu 2003/04. Prevashodno se bavi  svetlosno-zvučnim  instalacijama,  ali i slikarstvom i public artom. Izlagala je na trinaest samostalnih (Beograd, Čačak, Boston, Pariz) i više od 40 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Srbija, SAD, Mađarska, Bugarska).

Dobitnica je više prestižnih nagrada. 2007. - nagrada na konkursu Sekretarijata za kulturu gradske skupštine za koncept i idejno rešenje manifestacionog programa Dani Beograda,  za projekat Svetlosna  arhitektonika grada budućnosti; 2009. - nagrada za crtež iz Fonda Vladimir Veličković; 2012.- nagrada fondacije CEC ArtsLink, Njujork, SAD. CEC ARTSLINK organizacija je locirana u Njujorku i postoji već 50 godina. Ovo je prestižna nagrada za koju mogu da apliciraju etablirani umetnici i menadžeri u kulturi iz 32 zemlje Centalne i Istocne Evrope i Azije.

Od 4. oktobra do 8. novembra Ana Knežević učestvuje na grupnoj izložbi pod nazivom Nova srpska apstrakcija u Parizu u Srpskom kulturnom centru.





... Ova serija radova jeste umetnički sublimisano vizuelno promišljanje inspirisano doživljajem prostora  na konkretnom mestu u  Njujorku tokom  zime 2012. Ređi prazni slojevi papira aktiviraju one gušce, bele. Papir je slagan u dva, tri do maksimum sedam slojeva. Gušći slojevi dobijaju intenzivniju vibraciju pa se uodnošavanjem površina gradi svojevrsna vizuelno zvučna skala u belom u okviru svakog pojedinačnog rada a postavljanjem radova u nizu po horizontali u Galerijskom prostoru moguće je stvoriti novu ritmički modularnu celinu. Smenjivanje punog (beline) i praznog (jednog sloja svetlosno propustljivog paus papira) otvara se prostor ka  beskonačnom u oku publike, postajući tako ona oblast u kojoj praznina i punina zadobijaju smisao. (Iz teksta kataloga: Ana Knežević)