Pretraga

Red, Strast, Nastanak

Aleksandra Dulić i Kenneth Newby

Donator: Faculty of Creative and Critical Studies (FCCS) Research Dissemination Fund,

University of British Columbia

Da li bi mogao da te pitam da mi objasniš muziku nebesa, koja ozvučava deset hiljada događaja na različiti način, tako da svaki postaje svoj, dosledan sebi?

Ko može napraviti takvu muziku?

— Chuang Tzu

Ova izložba spaja dve ključne ideje: pojam kulturološkog mozaika i ekološkog zdravlja—obe kroz slike raznovrsnosti. Ovo se postiže proširenjem metafore kulturološkog mozaika—ideja koja definiše kanadski identitet—sa komplementarnim ekološkim karakteristikama: složenost, raznovrsnost i ravnoteža. Istovermeno kompozicija takovog mozaika može nam pomoći da sagledamo današnje probleme našeg prirodnog okruženja i ekologije ne samo kao probleme nauke i tehnologije nego kao osnovnu socijalnu, kulturnu i duhovnu problematiku. Temeljni stav ove ideje je da ekološko raznovrsni svet zahteva odgovarajuće raznolike metafore koje treba da se okrenu od kros-kulturnog okvira prema sklopu koji uključuje ekološku zajednicu. Ovo zahteva traganje za načinima na koji se oslikava takva proširena zajednica i poziva na postavljanje ekološkog zdravlja u srž kulturološke realnosti. Slika proširenog kanadskog kulturološkog mozaika se izražava kroz kompoziciju dinamičkih slika raznovrsnosti, ekološke i kulturne, koje ujedno utapaju čoveka i Prirodu. Usvajanje i otkrivanje značenja u samom radu, se postize kroz prikaz portreta koji predstavljaju različite etničke zajednice karakteristične za Vankuver i Kanadu. Rad je odraz naše savremene kulturne stvarnosti i prikazuje etničku raznolikost u okviru lokalnih pejzaža i Prirode. Ova izložba prepliće raznolikost kulturnog identiteta sa raznolikom lokalnom prirodom i na taj način doprinosi osećanju pripadnosti samom lokalu.  Izložba Red, Strast, Nastanak izdvojena is Kanadskog konteksta i dalje prenosi značajni sadržaj. Predstavljena u okviru kulturene raznolikosti Srbije, Balkana i Evrope, sama izložba ujedno ukazuje na značaj poštovonja etničkih razlika i uspaostavljanje brige za planetom kao jedom zajednicom ljudi i prirode koja ima ograničene prirodne resurse. Tumačenje ove izložbe u okviru globalne promene klime, poziva na novu postavku kulturoloških prioriteta i odvlači pažnju od značaja individualnog i nacionalnog prema razvoju brige prema prirodnoj oklini kao ključne etičke problematike današnjice.  Posetlac izložbe se susreće sa tri rada: Red Strasti, Nastanak Sveta, i Izgleda da ima nesto u vodi… Svaki od ova tri rada doprinosi ambijentu u kome se prepliću ove ideje da bi postavile novu proširenu metaforu koja upućije posmatrača na važnost uspostavljanja same veze izmadju raznolikosti kulture sa bogatsvom prirode, bogatsvom koje se ogleda u samoj raznolikosti ekološke i kulturne sredine.







Red Strasti

Ogledalo se razbilo i u svakom delu se drugo lice ogleda. Razbijeno ogledalo se ne može sastaviti. Svako sada u razbijenom delu, pogledavši u njega, može videti istinu. Isina se ogleda kroz mnoštvo delića. Ne može se više sagledati cela slika kroz jedno ogledalo. Naš odraz u ogledalu se sagledava samo kroz raznolikost boja, čovečanstva i Prirode.  Uzmi stenu i razbi svako ogledalo na koje naiđes u kome se ogleda pohlepa i nemarnost. U kome se ne vidi raznolikost svih boja koje nam je Priroda podarila (poverila).  U ovom projektu koncepcija jedinstva se postiže sa fokusom na lice, dok se kroz raznovrsnost ogleda u multi-etničkim potpisima zabeležinim na licu i vokalnim izrazima jezičkog bogatstva različitih kultura. Slika se vizuelno izražava kroz mozaik koji prikazuje lice sastavljeno od velikog broja pojedinaca i njihovih emotivnih izraza, grupisanih zajedno u jednu sliku. Zvučno, rad izražava kros-kulturni razgovor kroz jezičku kompleksnost, koja je karakteristicna za naše kanadsko životno iskustvo. Različiti ljudi, njihova lica i glasovi, projektovani preko desetine ekrana i audio kanala, zajedno stvaraju ovu dinamičnu sliku. Delovi mozaika su konstruiksani u obliku razbijenog ogledala, koje je postavljeno kao instalacija u prostiru galerije.  Ljudski lik i glas su ključni elementi komunikacije, oni su instrumenti kojima predstavljamo sebe, i sebi i svetu . Crte lica otrkrivaju naše pretke i etničku pripadnost. Pokreti na licu izražavaju naše emocije i kulturu. Uprkos našim kulturnim i etničkim razlikama, svi ljudi imaju sposobnost da čitaju lica i njihove emocionalne ekspresije. Ovaj rad se oslalnja na tu ljudsku sposobnost, da bi predstavio jednistvo u okviru mnoštva koje karakteriše prirodno i kulturno bogatsvo.

Umetnici: Aleksandra Dulić i Kenneth Newby

Sistem prepoznavanja ekspresija lica :  David Kadish i Homayoun Najjaran,

Dodatno programiranje: Phill Pablo

Video zapis: Emilia Schmidt

Intervju: Jeannette Angel

Postprodukcija: Jessica Dennis

Donatori: Martha Piper Research Fund, UBC, Interdisiplinary Resarch Grant



Nastanak Sveta

Smešten u svetu obsednutim brzinom, u svetu vođenim željom za trenutnim zadovoljenjem, rad Nastanak Sveta radikalno odstupa od klasične filmske montaže i lineranog ređanja pojedinačnih slika tako što stvara sliku koja se neprestano transformiše, stapa i interpretira izuzentno polako da bi se izbegla svesna percepcija osnovnih promena koje se događaju u pokretnoj slici. Rad, kao iskustvo, se locira u granici između iskustva i sećanja—spontane percepcije i kognitivne koncepcije. Slike lokalne prirode, kao skup tekstura funkcioniše tako da se reorganizuje i proširi prijem kros-kulturnih portreta i ukaže na stapanje čoveka i prirodne okoline u kojoj živimo. Rad funkcioniše kao generativni sistem za mnoštvo hibridnih licnosti i ukazuje na interakciju ljudskog sa prirodmin.

Umetnici: Kenneth Newby i Aleksandra Dulić

Izgleda da ima nesto u vodi…

Svetlucava površina jezera se projektuje na podnu površinu prekrivenu soli, koja kada joj se pridje, doziva duha vode koja izviruje iz dubine do površine gde ili nedokučivo pilji u gledaoca, ili se guši ispod površine jezera. Kako se posmatrač udaljava od ivice jezera, površina se vraća na suptilnu dinamiku svetlucave površine. Gledaoc je pozvan da ne učestvuje samo u unapred definisanoj prici, nego da istražuje i realizuje u vremenu i u prostoru sve potencijalne događaje koji su prisutni u radu. U interpretaciji rada, gledalac se poziva da iskusi recipročnu interakciju izmedju čoveka i prirode i da nasluti da je bitno da se pobrine za svoju životu okolinu.



Umetnici: Jeanette Angel, Hanss Lujan, Kenneth Newby i Aleksandra Dulić