Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Juraj Plančić
23. Čukarički likovni salon
Čukarički likovni salon Galerije `73 je tradicionalna likovna manifestacija koja se održava više od dve decenije. Namera organizatora ove izložbe jeste da okupi autore dobre reputacije na beogradskoj likovnoj sceni. Otvaranje je u petak, 17. decembra u 20 časova.
Postavka ovogodišnjeg 23. Čukaričkog likovnog salona predstavlja nam izbor radova četrnaest umetnika, samosvojnih kreativnih ličnosti, koji svojom imaginacijom, estetskim iskustvom, vizuelnom predstavom oblikuju interakciju komunikacije, umetnosti i života.
Jezikom i dometima sasvim različitih medija i pristupa, nekoliko radova sa ovogodišnjeg Salona tematizuju i tretiraju motiv urbanih prostora i gradskih topografija. Postmodernistički megapolis, u vremenu globalizma i multikulturalizma, ipak nameće nešto drugačije uvide od ranijih. Video rad Mirjane Bobe Stojadinović, fotografija Branislava Stankovića, kao i slike Milene Putnik i Jadrana Krnajskog otkrivaju jednu u potpunosti ličnu percepciju grada kao i intimni upliv u javne prostore. Video rad “Procep u celini”, jedan iz serije radova pod nazivom “HEMA/HEMA”, ilustruje kako je jedna bezazlena omaška u čitanju reklamnog znaka roterdamske robne kuće u srpskoj transkripciji, otvorila bezdan pitanja i to ne samo o onom očiglednom, o onom čega nema, što nedostaje, već i o identitetu, poreklu, pripadanju i nepripadanju. Zatim, Krnajski u jednoj prepoznatljivoj, kako je to ranije primećeno, lirsko-oniričkoj figuraciji izvodi celokupan ciklus posvećen Beogradu u čije slike utiskuje niz motiva sasvim intimne, simbolične vrednosti. Najzad, Stanković i Putnikova, mada deluju kroz različite medije, ispituju problem percepcije, i to percepcije onih mesta unutar gradskog jezgra koja najčešće tek okrznemo letimičnim pogledom.
Na sasvim drugoj liniji stoje autori koji jasno ukazuju na individualne političke i etičke vizije savremenog društva, umetnici koji u različitim, raznovrsnim medijima, otvaraju i problematizuju tekuće socijalne, ideološke, psihološke i političke probleme. Kao takvi se svakako mogu prepoznati radovi Gabrijela Glida, Davora Dukića, Maje Obradović i Ivane Jakšić. Među njima su dva rada koja nedvosmisleno zauzimaju status umetničkog objekta, kao produkta koji se ne može smestiti unutar jedne pročišćene, specifične discipline, u ovom slučaju skulpture. Tako, Glidov rad, operišući iznova motivom automobilske gume koja nedvosmileno referira na sve “pregažene” ljudske i kulturne entitete ali ovog puta s jednim duhovitim i ironičnim predznakom upisanim u naziv rada kao i u obradu aluminijumskog postolja, svakako može da se čita kao kritika « aktuelnog » trenutka koji je nažalost aktuelan pune dve decenije. S druge strane, Ego-toy Davora Dukića simulirajući preciznost industrijski, serijalno proizvedenog robnog artikla predstavlja svojevrstan pokušaj dekonstrukcije i kritike jedne drugačije idelogije koja je upisana i zasejana u svet igračaka, a koja ujedno preispituje i sveprisutni kult plastične i estetski korigovane telesnosti. Ivana Jakšić je pak jezikom hiperrealistične, uvećane i minuciozne slikarske obrade motiva Šengen vize opredmetila višedecenijsku izolaciju srpskih državljana i sve teškoće koje su do nedavno pratile svaki pokušaj napuštanja granica zemlje. Najzad, u diptih pod nazivom “Pitanje vremena” Maja Obradović jasno upisuje svu surovost sveprisutnog nasilja nad ljudskim telom koju intenzivira aplikacijom odlivaka delova tela samih žrtava, ali i njoj svojstvenim, brutalno realističkim tretmanom figure. Takođe, sasvim osobenu, umetničkom formom posredovanu kritiku, reprezentuje jedna iz serije “Glupih slika” Žolta Kovača koji, napuštajući raspričani narativ osoben za prethodne cikluse, demonstrira jedan ironičan, gotovo ciničan otklon spram kanonizovanog, normativnog umetničkog jezika koji se može čitati i kao otklon spram « pametne » i učene umetnosti jednako kao i pokušaj propitivanja granica i dometa anatemisane gluposti.
Spisak učesnika 23. Čukaričkog likovnog salona: Ana Adamović, Bora Iljovski, Branislav Stanković, Gabriel Glid, Gordan Nikolić , Dušan Junačkov, Davor Dukić, Žolt Kovač, Ivana Jakšić, Jadran Krnajski, Maja Obradović, Milena Putnik, Mirjana Boba Stojadinović i Nataša Kokić.
Datum objavljivanja: 14.12.2010.