Pretraga

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, u skladu sa proklamovanom politikom jačanja institucija, poverilo je složenu organizaciju nastupa Republike Srbije na 14. Bijenalu arhitekture u Veneciji 2014. Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Predstavnik Republike Srbije na venecijanskom Bijenalu arhitekture tradicionalno se bira putem institucije konkursa a koji je Muzej primenjene umetnosti raspisao u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije. Cilj konkursa bio je izbor projekta koji će odgovoriti na zadatu temu Bijenala: Fundamentals (Osnove) a koju je postavio umetnički direktor 14. Bijenala arhitekture u Veneciji, arhitekta Rem Kolhas (Rem Koolhaas). Tema se fokusira na istoriju - na neizbežne elemente svekolike arhitekture koje koristi svaki arhitekta, svuda i u svako vreme (vrata, pod, plafon, itd.) i na evoluciju nacionalnih arhitektura u poslednjih 100 godina. Kroz tri komplementarne manifestacije koje će se održati u centralnom paviljonu u Arsenalu i u nacionalnim paviljonima, ova retrospektiva donosi novo razumevanje bogatstva osnovnog arhitektonskog repertoara.



Na raspisani konkurs, republički, opšti i neanonimni stiglo je 29 radova. Nakon detaljno pregledanih i analiziranih radova Stručni savet/Žiri u sasatavu: mr Ljiljana Miletić Abramović, d.i.u.- predsednik Saveta; dr Igor Marić, d.i.a.- potpredsednik Saveta; prof. dr Radivoje Dinulović, d.i.a.; v. prof. Milan Đurić, d.i.a., doc. dr Vladimir Milenković, d.i.a.; mr Miroslava Petrović Balubdžić, d.i.a. i v. prof. Borislav Petrović, d.i.a.   odabrao je projekat pod imenom „14.14.“  autorskog tima: Marko Salapura, Aleksandar Hrib, Jelena Radonjić, Srđan Keča i Zlatko Nikolić, da predstavlja Republiku Srbiju na 14. međunarodnom Bijenalu arhitekture u Veneciji.



Komesar izložbe je v. prof. Ivan Rašković, d.i.a. 



Iz obrazloženja Stručnog saveta/Žirija:



„...Izabrani rad se izdvojio po složenosti ali i jasnoj interpretaciji zadate teme Fundamentals (Osnove) koju je postavio kustos Bijenala Rem Kolhas. Kao takav sadrži višeznačni odgovor i u značenjskom i u formalnom smislu. Izborom Muzeja revolucije kao glavnog, nosećeg, motiva stvara paradigmu moderne ideje o progresu koji je karakterisao XX vek. Lokalna interpretacija značenja in situ je istovremeno i globalna, univerzalna metafora o krizi moderne i sudbini modernog pokreta u arhitekturi. Ovaj rad osim interpretacije zadatih narativa o jednom veku arhitektonske produkcije uključuje i faktor emocije i intuicije izborom objekta koji gotovo da ne postoji a ipak predstavlja našu stvarnost i obeležje vremena modernosti. Stilske karakteristike projekta nalaze se u veoma sugestivnim grafičkim interpretacijama arhitektonskog sadržaja a komunikativnost kojom se projekat nudi doprinosi njegovom interdiscipliniranom karakteru. Provokativna je i prezentacija iz tamnog u svetlo, iz prošlosti u sadašnjost iz materije u etar. Korišćenje prostorne konstante paviljona, kao sastavnog dela postavke, doprinosi arhitektoničnosti i celovitosti utiska kojim je deo fizičkog i intelektualnog arhitektonskog prostora transponovan iz Beograda u Veneciju...“