Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Pavel Đurković
Ivan Radović
Arsenije Teodorović
Vladimir Veličković
Vangel Naumovski
Zoran Pavlović
Čedomir Vasić
Milanko Mandić
Vladan Radovanović
Ana Popović Bodroža
Crtački teatar Džoje R. Gavela
Svoj umetnički Weltanschauung Džoja ovaploćuje kroz najbitniju umetničku disciplinu: crtež, koji je "trijumfalni luk što nadvisuje Vrata umetnosti" {C. Ceninni, 1390 - prema Pierreu Rouveu); Hegel se, pak, divio "nesmetanom toku totaliteta Duha kroz vestu ruku" da bi se kondenzovao u opipljivom "Zeichnungu". Svoje "vizuelno misljenje" (R. Arnheim) ona je predominantno izvela iz jedne autorski signirane "logike fantazije" (G. Vico).
Intencionalni, strukturni i značenjski poredak njenog dela počiva na aluzivnoj retorici ikonografskih znakova likovnog koda, kod koga je ono eksterno-mimetičko u senci interno-psihološkog (podsvesnog i arhetipskog, onog Lakanovog "govora Drugog"), pa bi se za Džojinu crtačku grafiju moglo reći da, perom i tušem (bez laviranja), formira u osnovi jednu antimimetičku figuraciju poetskog ili ekspresionizovanog nadrealizma, ugodno utopljenog u Apolinerovu opojnu apologiju onirizma (i njegovu ideju o umetnosti kao tumaču sna i, vice versa, sna kao hermeneutike umetnosti).
Doživljaj pluralnosti sveta i ilustracije političkih igara odraslih (Dr. Valeria Heuberger: Donau abvarts) ili bukvalnih igara (Dr. Ursula Pia Jauch: Homoludens) Džoja intuitivno postavlja u dramaturgiji monodrame ili, pak, lapidarnog (plastičkog) mizanscena naglašene akcione dinamike i hiperbolizovanih persona dramatis. Deo toga je dala/doživela u realističkom (aristotelovskom) ključu empatije (Einfuhlung) poput moskovskih Hudozestvenika a dominantni deo: sa kritičkom distancom uglavnom nezlobivog humora (u ključu Brehtovog antimetafizičkog teatra otudjenja i Commedie dell 'arte).
Pri egzegezi Džojinih crteža, na Hartmanovom Hintergrundu i tragom ikonoloskog metoda E. Panofskog, nalazimo uzbudljivu dinamiku života, Huserlov Lebenswelt. Tako se Džoja upisuje u one istrazivače (jer umetnost nije samo lepo nego i istraživanje, kognicija, "permanentna estetska subverzija") koji visokim humanizmom koriguju radikalni apstraktni ultrascijentizam i filozofske aberacije, a fundamentalnaje ona koju Hajdeger imenuje zaboravom bitka.
Kosta Vasiljković
Datum objavljivanja: