Pretraga

„Kao što je Tuluz Lotrek slikao noćni Pariz svog vremena, raspusan, zabavan i živopisan, kao što je proslavio ondašnje bircuze, bordele i kabaree, tako Biljana Cincarević inspiraciju traži u mondenskom životu Beograda, punom neobuzdane energije koju eksploatiše na svojim slikama. Na njima se mladi ljudi smeju, zabavljaju, đuskaju, gluvare, piju, puše, drogiraju se, ljube i sve drugo što u zbilji čine po raznim skrivenim i vrlo javnim mestima “

ILUSTOVANA POLITIKA,  12. Jun 2004, MIRIS ŽENE, intervju 

„ Nezainteresovana za epski patos nacionalnih likovnih uzora, ali i za postmoderne igrarije svoje generacije, Biljana Cincarević na svojim platnima otkriva eros noćnog života Beograda, hvata trenutke u kojima je telo nesvesno pogleda, opušteno i slobodno za žudnju.“

WWW.E-NOVINE.COM, 10.jul 2008, POTREBA ZA DOBRIM UKUSOM, intervju

„U trenutku kada se rokenrol u Srbiji dokazano poseljačio, kada se kulturni život sveo na premijeru filma o srpskoj trubi i kada bez kablovske televizije nema šta da se gleda na domaćim TV kanalima, sresti BC, bilo lično, bilo kroz njen rad - pravo je osveženje. Voljena & omražena, hvaljena & osporavana, sasvim je sigurno da će BC iza sebe ostaviti bogatu ličnu & umetničku biografiju na kojoj će joj mnogi pozavideti. Dovoljno drska da u Srbiji bude ono što jeste, da ne podleže klišeima i normama nametnutim od spolja i u-ime-nečega-već, Biljana je retka kemp zverka u današnjoj Srbiji, pa je samim tim zaslužila da se nađe na www.queeria.com – bez diskusije!“

WWW.QUEERIA.COM, 1. februar 2007, IMAM NEŠTO OD OBA POLA, intervju

Stavljajući arhetip u savremene okvire, otvara mnoga stara i pokreće nova pitanja.  Pitanje koje otvara novi opus poznate beogradske slikarke:

Kakva je razlika između oreola i okova, i da li oreoli ponekad mogu postati okovi?

Izvan svih klišea, slobodno predstavljene, umetnica je ovog puta tražila je više situacija i scena kako bi dočarala savremenu sakralnu ženu.

Nedeljnik NIN (17.nov.2011.)

Biljana Cincarević, dovoljno kreativna, još više drska, beskrajno hrabra da uvek i svima pokaže svoje stavove. Baš tu – u Beogradu.

The Men magazin, intervju i naslovna strana  (okt.2009)

Pod konstantnim teretom fabrikovane svakodnevice, u kojoj fizički izgled utiče na društveni opstanak pružajući afirmaciju i sigurniju sutrašnjicu, dela Biljane Cincarević dobijaju posebnu ulogu jer će, poput letopisa, dobro poslužiti onima koji će u dalekoj budućnosti tragati za nekadašnjim idealom lepote.

Ona živi svoju slobodu, ona živi svoje slike, ponaša se onako kako želi i uvek glasno kaže ono što misli. Razbijanje tabua i pomeranje granica provokativnog večita su joj inspiracija, zbog čega su pojedini kritičari njeno stvaralaštvo okarakterisali kao čisti rok.

Biljana Cincarević poslednji put je iz temelja prodrmala javnost šokantnom izložbom pod imenom „Gospode, pomiluj“, na kojoj je iznela oštar kritički stav prema crkvi. U trenutku kada je epitete „mlada i vitka, atraktivna, zgodna, zavodljiva, provokativna, najpopularnija slikarka mlađe generacije“, počela da doživljava kao (ne)svesni pokušaj omalovažavanja neospornog talenta koji poseduje, povukla se u neki lep, spokojan svet koji je izgradila po sopstvenoj meri...

Milorad Plazinić, novinar za Mozzart magazin 2009



Kao slikar novije generacije, Biljana Cincarević na biografski način opisuje vreme u kojem živimo. Slikajući pripadnice lepšeg pola stavlja nam do znanja koliko je žensko telo zaista privlačno. Multimedijalna umetnica, avanturistkinja, humanistkinja, svetska putnica, poštovalac zdravog načina života i majka devetogodišnje Srne

Creative Art magazine 2011

Za sebe ima običaj da kaže da je ''open mind'' – slobodna i otvorena, tolerantna u svakom pogledu. Produhovljena je i slojevita, pametna i svestrana. Lepo ju je slušati kad priča. Društveno politički je osvešćena i ne libi se da kaže sve ono što misli. Avangardna uvek. I u životu i u umetnosti. Glavni motiv na njenim slikama su žene. Posmatrajući ih iz savremene perspektive, kao biograf beleži vreme u kojem živimo. One su samostalne, sposobne, jake, ponekad agresivno erotične, obrazovane, nimalo nalik onim bogobojažljivim i poniznim ženama koje žive u senci svojih muževa, očeva i braće.

Buntovništvo po kome je bila prepoznatljiva, lagano ostaje iza nje, jer kako veli, svako vreme nosi svoje ponašanje. Njen način života posvećen je zdravom, intelektualnom i duhovnom. 

Mnogo radi na sebi. Praktikuje yogu i meditaciju. I teži postizanju duhovnog i fizičkog balansa. Trudi se da bude pozitivna. I jeste. U neposrednoj komunikaciji izrazito je ljubazna, opuštena, nekako topla. Tridesetšestogodišnjakinja sa stavom i mudrošću.

''Za mene je uživanje biti u prirodi, jesti zdravo i čisto, biti sa divnim ljudima, stvarati, kreirati, uticati pozitivno na ljude oko sebe. Takve stvari  ispunjavaju i hrane moju dušu'', objašnjava ova umetnica.

Član je upravnog odbora The Art of Living Srbija, udruženja čiji su osnovni ciljevi poboljšanje kvaliteta života širenjem i negovanjem ljudskih vrednosti kao što su: saosećanje, entuzijazam, briga o drugima, humanost,  smanjenje agresije i nasilja.. Ovo udruženje organizuje radionice za prevazilaženje stresa i  oslobađanje od napetosti.

Pored umetnosti, posvećena je i humanitarnom radu. Pre nekoliko godina pokrenula je projekat ''Naša Deca'' sa idejom da se ohrabre hraniteljstvo i usvajanje dece bez roditelja. Pored toga, učestvovala je u brojnim projektima u kojima se svesrdno zalagala za politiku jednakosti marginalizovanih društvenih grupa.

Mama je osmogodišnje Srne.



Intervju  za magazin STATUS  12/06/2011, i naslovna strana.

MENI JE UMETNOST DOMOVINA